У Њемачкој: Лужичкосрпски институт у Будишину (издаје наулни часопис „” и серију монографија „”) и Институт за сорабистику на Универзитету у Лајпцигу (припрема наставнике за рад у школама на горњолужичкосрпском и доњолужичкосрпском језику,[1] издаје научни часопис „”);
У Чешкој: Катедра за словенске студије на Карловом универзитету и Друштво пријатеља Лужице (издаје научни часопис „Česko-lužický věstník”). У Прагу се налази највећа колекција лужичкосрпске књижевности изван Лужице — Библиотека Горника;[2]
У Украјини: Сорабистички центар на Институту славистике Националног универзитета Ивана Франка у Лавову (издаје зборник „Питања сорабистике”, сорабистички материјали се такође штампају у зборнику „Проблеми словјанознавства”);
У Русији: Институт словенских студијаРуске академије наука (сорабистички материјали објављују се у научном часопису „Славјановеденије”);[3]
У Србији: научно-образовни пројекат „Растко Лужица” (највећа свјетска дигитална библиотека сорабистике),[4] окупљање научних истраживача локалних школа сорабистике.[5]