![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/38/Motte-Picquet-tugged-sonar.jpg/640px-Motte-Picquet-tugged-sonar.jpg&w=640&q=50)
Сонар
From Wikipedia, the free encyclopedia
Сонар (акроним енглеских речи ) је систем за навигацију, комуникацију или детекцију објеката (обично испод површи воде), који за свој рад користи простирање акустичних таласа.[2] Постоје два типа сонара: активни и пасивни. Сонар се може користити за акустичко одређивање локације или за мерење карактеристика одређених „мета“ у води. Акустичко одређивање локације на површи Земље примењивало се пре него што је конструисан радар. Сонар се може употребљавати у ваздуху за навигацију робота, [3] а се користи за атмосферска истраживања. Термин сонар се користи и за опрему која ствара и прима звук. Фреквенце таласа које се користе у сонарским системима се крећу од инфрасоничних до ултрасоничних. Проучавање подводног звука се назива подводна акустика или хидроакустика.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/38/Motte-Picquet-tugged-sonar.jpg/640px-Motte-Picquet-tugged-sonar.jpg)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b5/Miinitraaleri_%22Virsaitis%22_vrakk.jpg/640px-Miinitraaleri_%22Virsaitis%22_vrakk.jpg)
Прву забележену примену ове технике остварио је Леонардо да Винчи 1490. године који је употребио цев уметнуту у воду да детектује пловила помоћу ува.[4] Сонар је развијен током Првог светског рата како би се супротставило растућој претњи подморничког рата, са оперативним пасивним сонарним системом који је био у употреби до 1918.[2] Савремени активни сонарни системи користе акустични претварач за генерисање звучног таласа који се рефлектује од циљних објеката.[2]