Солидарност (синдикат)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Солидарност (пољ. ), пуним именом Независни самоуправни синдикат „Солидарност“ (пољ. ),[4] пољски је синдикат основан у септембру 1980. године у Гдањску, вођен од стране Леха Валенсе.[1]
Самостални самоуправни синдикат „Солидарност” | |
---|---|
Niezależny Samorządny Związek Zawodowy „Solidarność” | |
Оснивач | 31. август 1980. (1980-08-31) (признато) 17. септембар 1980 (1. конгрес)[1] 10. новембар 1980 (регистрован) |
Тип | Раднички покрет |
Локација | Пољска |
Седиште | Гдањск |
Руководиоци | Ана Валентинович, Лех Валенса |
Међународно чланство | ITUC, ETUC, TUAC |
Број волонтера | Скоро 10 милиона на крају прве године; преко 400.000 у 2011[2] (680,000 in 2010)[3] |
Веб-сајт | Solidarnosc.org.pl (на енглеском) |
Солидарност је први некомунистички контролисани синдикат у државама Варшавског пакта.[5] Током 80-их основан је као широки антибирократски социјални покрет. Влада је покушавала да уништи синдикат током ванредног стања почетком 80-их и неколико година репресије, али на крају су морали да преговарају са синдикатом. Пољски округли сто између владе и опозиције предвођене Солидарношћу довеле су до полуслободних избора 1989. године. До краја августа опозиција предвођена синдикатом Солидарност је формирана и у децембру 1990. године Валенса је изабран за председника Пољске.
Чланство синдиката достигло је врхунац од 10 милиона у септембру 1981. године,[2][3] што представља једну трећину радно способног становништва земље.[6] Лидер Солидарности Лех Валенса добио је Нобелову награду за мир 1983. године, а синдикат је широко признат као централна погонска сила у окончању комунистичке владавине у Пољској.
Осамдесетих година прошлог века, Солидарност је била широки анти-ауторитарни друштвени покрет, који је користио методе грађанског отпора да унапреди узроке радничких права и друштвених промена.[7] Покушаји владе раних 1980-их да униште унију увођењем ванредног стања у Пољској и употребом политичке репресије су пропали. Делујући потајно, уз значајну финансијску подршку Ватикана и Сједињених Држава,[8] унија је опстала и до каснијих 1980-их је ушла у преговоре са владом.