Словенски устанак против византијске власти (1072)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Словенски устанак против Византије (1072) је био један у низу великих словенских устанака против византијске власти. Подигнут је 1072. године, са циљем ослобођења словенског становништва на ширем простору од Поморавља до Повардарја. Устанак је избио уз ослонац на политику српског владара Михаила I Војислављевића, који је проширио своју власт на средишње и источне области у унутрашњости српских земаља. Организатор устанка у јужним областима био је Ђорђе Војтех, а након споразума са српским владаром, врховно вођство над свим устаницима преузео је Михаилов син Бодин, који је у Призрену проглашен за цара, под именом Петар, уз позивање на државне традиције бившег Бугарског царства. Упркос почетним успесима, устанак је угушен већ крајем исте 1072. године.[1][2]