српски и црногорски глумац From Wikipedia, the free encyclopedia
Славиша Чуровић — Славко (Бијело Поље, 13. фебруар 1977) црногорски и српски је филмски и позоришни глумац.[1] Активни је члан Црногорског народног позоришта где је одиграо велики број представа.[2] Био је уметнички директор Никшићког позоришта од 2002. до 2006.
Славиша Чуровић | |
---|---|
Пуно име | Славиша Чуровић |
Надимак | Славко |
Датум рођења | 13. фебруар 1977. |
Место рођења | Бијело Поље, СФРЈ |
Занимање | Филмски и позоришни глумац |
Активни период | 1998—данас |
Битна улога | Црвени месец — Драгутин Димитријевић Апис Јужни ветар — Рајко Такси блуз — Брка Убице мог оца — тужилац Мишко |
Веза до -а |
Славко је завршио 1998. године Факултет драмских умјетности на Цетињу, у класи професора Миње Дедића. Играо у копродукцији „Петит петит“ Гаре театра (Париз).
Написао је сценарио за филм „Грешка“.
Чуровић је годинама ангажован на политичкој сцени у Црној Гори, где се изјаснио као Србин по националности. Водио је програм на завршном митингу Блока за заједничку државу, 16. маја 2006. године у Подгорици, уочи референдума о независности Црне Горе.
Био је члан Председништва и Главног одбора Народне странке. Уочи парламентарних избора 2012. године, јавно је подржао Демократски фронт. Као њихов кандидат је изабран за одборника у Скупштини Главног града Подгорице. Заједно са Миодрагом Лекићем је напустио Демократски фронт у марту 2015. године, те био један од оснивача Демократског савеза, а потом и члан Главног одбора.[3] Страначку политику је напустио у јуну 2018. године, како је раније најавио, јер му је тада истицао одборнички мандат, а након политичког разлаза са Лекићем.[4]
У браку је са Тијаном Чуровић (рођ. Младеновић). Имају кћерку Тају.
Год. | Назив | Улога |
---|---|---|
1998. | Куд плови овај брод | |
2009 | Горки плодови | Радован |
2009. | Рањени орао | Чиновник Света |
2009. | Грех њене мајке | Џон |
2010. | Шесто чуло | Секула |
2011. | Vse v poryadke, mama! | Стојановић |
2011. | Наша мала клиника | Отмичар |
2011. | Мој рођак са села | бригадир Кришто |
2011. | Непобедиво срце | архитекта |
2009—2012. | Бела лађа | Амбасадоров асистент |
2013. | Шешир професора Косте Вујића | Цариник |
2013. | Певај, брате! | Аждаја |
2014. | Мали Будо | Мирко |
2015. | Руске капе | |
2016. | Влажност | Миљан |
2016. | Флафи | Млади Атифага Тановић |
2016. | Јесен самураја | Радоје |
2016. | Дневник машиновође | Полицајац |
2017. | Обичан човек | Полицајац |
2017. | Santa Maria della Salute | Војвода Војо |
2017. | A Balkan Noir | Трговац оружјем |
2017—2019. | Пси лају, ветар носи | Банкар |
2016—2022. | Убице мог оца | Тужилац Мишко |
2018. | Немањићи — рађање краљевине | Папин секретар |
2018. | Јужни ветар (филм) | Рајко |
2018—2021. | Жигосани у рекету | Пеко |
2019. | Црвени месец | Драгутин Димитријевић Апис |
2019—2020. | Преживети Београд | Горун |
2020—2021. | Игра судбине | Орландо |
2021. | Александар од Југославије | пуковник Павловић |
2021. | Дрим тим | |
2021. | Радио Милева | Благоје |
2022. | Мрак | Благоје |
2022. | Камионџије д. о. о. | Емир Шарачевић |
2022. | У клинчу | Кримос Гига |
2024. | Руски конзул |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.