Скок мотком
From Wikipedia, the free encyclopedia
Скок мотком је атлетска спортска дисциплина која подразумева употребу савитљиве мотке како би се прескочила лествица постављена на што већој висини. Скок мотком је једина дисциплина у којој се употребљава помагало како би се прескочила одређена висина.[1][2] Како историчари тврде, порекло ове дисциплине можемо пратити до древних времена Старе Грчке. Постаје званична дисциплина 1812. године, у време одржавања првих атлетских сусрета у Енглеској, а појављује се и у шампионатима универзитета Кембриџ, 1857. Скок мотком је део олимпијског програма од првих Олимпијских игара 1896. Скок мотком за жене је постала олимпијска дисциплина у Сиднеју 2000.
Атлетика Скок мотком | |
---|---|
Светски рекорди | |
Мушкарци | Арманд Дуплантис 6.23 m (204.292.158.795 ft 11 in) (2023) |
Жене | Јелена Исинбајева 5.06 m (165.906.332.024 ft 3 in) (2009) |
Олимпијски рекорди | |
Мушкарци | Тијаго Браѕ 6.03 m (197.730.479.005 ft 11 in) (2016) |
Жене | Јелена Исинбајева 5.05 m (165.578.248.034 ft 9 in) (2008) |
Рекорди светског првенства | |
Мушкарци | Арманда Дуплантис 6.21 m (203.635.990.816 ft 11 in) (2022) |
Жене | Јелена Исинбајева 5.01 m (164.265.912.076 ft 9 in) (2005) |
Данашње мотке за скакање се израђују слагањем слојева фибергласа обложених пластиком око металног језгра. Оне су благо искривљене да би атлетичару дале већи одраз.