Синтисајзер
From Wikipedia, the free encyclopedia
Синтесајзер[1] (енгл. ), односно синтетизатор, или клавијатура (енгл. ), електронски је музички инструмент који производи електронски генерисан звук. Синтетизатори производе звук директном манипулацијом електричног напона, математичком манипулацијом одвојених вредности помоћу рачунара (код синтетизатора са софтвером), или комбинацијом обе методе. У коначном стадијуму синтетизатора, напон генерисан синтетизатором производи вибрације у мембранама звучника слушалица. Овај синтетизован звук је у контрасту са снимком природног звука где је механичка енергија звучног таласа трансформисана у сигнал који ће поново бити претворен у механичку енергију приликом репродукције звука (мада семпловање, узорковање, одбирање значајно замућује ову разлику). Постоје и синтетизатори који се свирају помоћу трака и дирки које не спадају у клавијатуре.
Синтетизатори обично имају клавијатуре (дирке) које омогућавају свирање рукама, због чега се често називају клавијатурама. Међутим, интерфејс за ручно свирање не мора да буде клавијатура, нити је строго одређено да синтетизатор мора да свира човек.
Синтисајзери су у почетку посматрани као авангардни, цењени на психоделичним и контракултурним сценама из 1960-их, али са мало уоченог комерцијалног потенцијала. Switched-On Bach (1968), бестселер албум Бахових композиција које је Венди Карлос аранжирала за синтисајзер, одвео је синтисајзере у мејнстрим. Усвојени су од стране електронских извођача и поп и рок група током 1960-их и 1970-их, а широко су коришћени у року 1980-их. Узорковање, представљено са ферлајт синтисајзером 1979. године, утицало је на све жанрове музике и имало велики утицај на развој електронске и хип хоп музике. Данас се синтисајзер користи у скоро свим музичким жанровима и сматра се једним од најважнијих инструмената у музичкој индустрији. Према часопису Fact из 2016. године, „синтисајзер је важан, и свеприсутан, у модерној музици данашњице као и људски глас“.[2]