Симула
From Wikipedia, the free encyclopedia
Симула (енгл. Simula; изговор: симула) је назив за два симулациона програмска језика, Симула I и Симула 67, који су развијени 60-их година 20. века у Норвешком компјутерском центру у Ослу, од стране Оле-Јохана Дала и Кристена Најгарда. Синтаксички то је верни наследник Алгола 60.[1]:1.3.1
Симула | |
---|---|
Оригинални назив | енгл. |
Изговара се | симула |
Модел | објектно-оријентисани |
Појавио се | 1962. |
Аутор(и) | Кристен Најгард и Оле-Јохан Дал |
Утицаји | Алгол |
Утицао на | C++, Јава |
Симула 67 је увео објекте[1]:2, 5.3, класе[1]:1.3.3, 2, наслеђивање, поткласе[1]:2.2.1, виртуалне процедуре[1]:2.2.3, симулације дискретних догађаја и сакупљање отпадака.[1]:9.1
Може се рећи да је Симула први објектно-оријентисани језик. Као што му и само име каже, дизајниран је за симулације и потребе тог домена су обезбедиле оквир за многе карактеристике данашњих објектно-оријентисаних језика.
Симула се користи за симулацију ВЛСИ дизајна, моделирање процеса, протокола, алгоритама, али и у другим областима као што су: рачунарска графика, подешавање типова и едукација.
Утицај Симуле је често подређен, а Симулини типови објеката су често имплементирани од стране других програмских језика међу којима су: C++, C#, Java, Object Pascal.
Рачунарски научници, као што су Бјарне Стравструп[2], творац C++, и Џејмс Гослинг[3], творац Јаве, су признали да је Симула имала главни утицај на њих и њихове језике.[4]