Светско првенство у фудбалу 1990.
From Wikipedia, the free encyclopedia
Светско првенство у фудбалу 1990. било је 14. по реду Светско фудбалско првенство. Одржано је у Италији од 8. јуна до 8. јула 1990. године. Фифа је Италију одабрала као домаћина 19. маја 1984. године. Италија је постала друга земља у којој је првенство одржано по два пута после Мундијала у Мексику 1986. године.
Детаљи такмичења | |
---|---|
Држава домаћин | Италија |
Датум | 8. јун — 8. јул 1990. |
Екипе | 24 |
Стадиони | 12 (из 12 градова) |
Коначан пласман | |
Првак | Западна Немачка (3. титула) |
Друго место | Аргентина |
Треће место | Италија |
Четврто место | Енглеска |
Статистике турнира | |
Одиграно утакмица | 52 |
Постигнуто голова | 115 (2,21 по мечу) |
Укупно гледалаца | 2.516.348 (48.391 по мечу) |
Најбољи стрелац | Салваторе Скилачи (6) |
Најбољи играч | Салваторе Скилачи |
Најбољи млади играч | Роберт Просинечки |
Награда за фер-плеј | Енглеска |
У финалу је Западна Немачка победила Аргентину с резултатом 1 : 0. Ове две репрезентације састале су се такође у финалу претходног првенства када је Аргентина Западну Немачку победила са 3 : 2. Западна Немачка нашла се трећи пут за редом у финалу што ће у наредна три турнира поновити Бразил. Италија је завршила такмичење као трећепласирана екипа, победивши Енглеску у утакмици за треће место, док су обе екипе изгубиле полуфинале након извођења једанаестераца.
Овај турнир је био последњи на коме је учествовала Западна Немачка, јер се неколико месеци касније (у октобру) ујединила с Источном Немачком. Ово је такође био последњи турнир на коме су учествовале репрезентације Совјетског Савеза, Чехословачке и СФР Југославије услед распада ових земаља који је уследио у наредном периоду. Репрезентацију Југославије на овом првенству предводио је Ивица Осим. Југославија се састала с оба учесника финала; од Западне Немачке изгубила је у групи са 4 : 1, а испала је од Аргентине у четвртфиналу после извођења једанаестераца.
Светско првенство у фудбалу 1990. сматра се најнезанимљивијим услед малог броја голова (најмањи просечни број голова по утакмици — 2,21), великог броја искључења (први пут у финалу) и незанимљивог финала.[1] Дефанзивне тактике и одуговлачење током утакмица навело је Фифу да уведе забрану враћања лопте голману 1992. године, те је ово првенство било последње на коме је голман смео да ухвати лопту у руке након што му је исту вратио ногом неко од саиграча. Такође, ово је последње првенство где је победник у групној фази добијао два бода за победу будући да се од следећег издања добијало по три бода.
На овом првенству се такође први пут догодило да је нека афричка репрезентација направила значајан успех, што је допринело томе да се оне више не сматрају толиким аутсајдерима на турнирима. У питању је репрезентација Камеруна која је победила тадашњег браниоца титуле Аргентину на отварању турнира и била прва у групи у којој су поред Аргентине биле и Румунија и тадашњи вицепрвак Европе Совјетски Савез. Камерун је касније испао од Енглеске у четврфиналу после продужетака. Успех Камеруна је био један од разлога да се КАФ-у (Афричкој фудбалској конфедерацији) додели још једно место на наредном Светском првенству.