српски кошаркаш и кошаркашки тренер From Wikipedia, the free encyclopedia
Светислав Пешић (Нови Сад, 28. август 1949), познат по надимку Кари,[1] српски је кошаркашки тренер и бивши кошаркаш. Један је од најтрофејнијих европских тренера и члан Куће славних ФИБА. Доскора је био селектор репрезентације Србије.
Светислав Пешић | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Надимак | Кари | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Датум рођења | 28. август 1949. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Место рођења | Нови Сад, НР Србија, ФНР Југославија | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Држављанство |
Србија Немачка | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Деца | 2 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Висина | 1,96 m | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
НБА драфт | 1971. / није изабран | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Проф. каријера | 1964—1979. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Позиција | бек | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Бројеви | 15 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Тренерска каријера | 1982— | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Пирот | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Године | Клуб | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1964—1967. | Пирот | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1967—1971. | Партизан | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1971—1979. | Босна | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1982—1987. | Босна | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1984—1987. | СФР Југославија (млађе категорије) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1987—1993. | Немачка | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1993—2000. | АЛБА Берлин | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
2001—2002. | Келн | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
2001—2002. | СР Југославија | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
2002—2004. | Барселона | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
2004—2006. | Лотоматика | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
2006—2007. | Ђирона | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
2007—2008. | Динамо Москва | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
2008—2009. | Црвена звезда | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
2010—2011. | Валенсија | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
2011—2012. | Црвена звезда | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
2012. | Немачка | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
2012—2016. | Бајерн Минхен | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
2018—2020. | Барселона | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
2021—2024. | Србија | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Награде | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Као играч:
Као тренер:
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
ФИБА кућа славних као тренер | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Медаље
|
Током играчке каријере најдуже се задржао у Босни. Са сарајевским тимом је био првак Купа европских шампиона 1978/79. Од 1982. ради као кошаркашки тренер. С клубовима које је водио освојио је Евролигу 2003, ФИБА Еврокуп 2007, Куп Радивоја Кораћа 1995, осам националних првенстава и шест националних купова. Као селектор је с репрезентацијом Србије освојио бронзану медаљу на Летњим олимпијским играма 2024. и дошао до финала Светског првенства 2023, с репрезентацијом СР Југославије освојио је Светско првенство 2002. и Европско првенство 2001, а с Немачком је освојио Европско првенство 1993.
Светислав Пешић је рођен 28. августа 1949. године у Новом Саду.[2][3][4] Родитељи су му били Сретен, обућар и сарач, и Душанка, домаћица и кројачица. Има и брата Предрага.[5]
Од своје треће године, па све до завршетка Средње економске школе живео је у Пироту где је и започео своју играчку каријеру (1964—1967) а затим је наставио у Партизану (1967—1971) и Босни (1971—1979).[6] Са Босном је освојио Првенство Југославије и Куп Југославије 1978. и Куп европских шампиона 1979.
Светислав Пешић је тренерску каријеру започео у Босни 1982. и остао у њој до 1987. У том периоду је као тренер освојио Првенство Југославије 1982/83. након контроверзе око финалне утакмице против КК Шибенка и Куп Југославије 1984. године. Од 1984. до 1987. био је тренер младих репрезентација Југославије. Године 1985. је освојио кадетско, а 1986. јуниорско европско првенство у кошарци. Са јуниорском репрезентацијом Југославије (Дивац, Рађа, Кукоч, Ђорђевић) у Бормију 1987. освојио је титулу првака света.
Од 1987. до 1993. био је селектор репрезентације Немачке, са којом је освојио Европско првенство 1993. у Немачкој.
Пешић је 1993. постао шеф стручног штаба берлинске Албе и на том месту остао до 2000. Са Албом је освојио Куп Радивоја Кораћа 1995. и четири узастопне титуле првака Немачке у периоду од 1997. до 2000.
Године 2001. именован је за селектора репрезентације СР Југославије.[7] Са том репрезентацијом је освојио Европско првенство 2001. у Турској и Светско првенство 2002. у Индијанаполису. Поред селекторске функције, Пешић је годину дана водио и немачки Келн.
Након репрезентације СРЈ, Пешић је постао тренер Барселоне. Са Барселоном је у сезони 2002/03. освојио шпанско првенство и Куп Шпаније као и Евролигу док је следеће године поново освојио Првенство Шпаније. Због свађе са чланом управе, Пешић је напустио Барселону и прешао у римску Лотоматику.
Пешић се 2006. између вишемилионске понуде Ђироне и Реал Мадрида, чији је тад спортски директор био Владе Дивац, одлучио за Ђирону. Са овим тимом Пешић је освојио ФИБА Еврокуп. На крају сезоне, Пешић је напустио Ђирону и прешао у руски Динамо. У Динаму је остао непуну сезону, пошто је управа одлучила да раскине уговор због незадовољавајућијих резултата.
Дана 1. септембра 2008. Пешић је постао тренер Црвене звезде.[8] Успео је да направи веома добар и млад састав који се борио за све титуле. У финалу домаћег плеј-офа је изгубио од Партизана, што је у каснијим изјавама називао великом намештаљком.[9] Остаће забележено да се нико из КСС није удостојио да Звездиним кошаркашима преда сребрне медаље, штo је сам Пешић морао да уради.[10][11] Иако није освојио титулу, за време његовог тренерског стажа афирмисали су се Марко Кешељ и Немања Бјелица.
После сезоне паузирања преузео је Валенсију која је у том моменту била у доњем делу табела како у АЦБ лиги тако и у Евролиги. Ипак серијом победа успева да се пласира у осмину финала Евролиге као и у плеј-оф АЦБ лиге.
У августу 2011. поново је постављен за тренера Црвене звезде.[12] Са црвено-белима је провео једну сезону у којој је стигао до финалне серије Суперлиге Србије у којој је поражен од Партизана, у Јадранској лиги је освојено 10. место, а од црно-белих је поражен и у финалу Купа Србије.[13]
У новембру 2012. године именован је за тренера Бајерна из Минхена.[14] Са Бајерном је успео да освоји првенство Немачке 2013/14. Напустио је клуб 24. јула 2016. због здравствених проблема.
Од 2018. до 2020. по други пут је био тренер Барселоне.[15]
Године 2021. Пешић је именован за селектора кошаркашке репрезентације Србије.[16] Са репрезентацијом Србије је освојио сребрну медаљу на Светском првенству 2023 које је играно у Индонезији, Јапану и на Филипинима. Србија је остварила директан пласман на Олимпијске игре 2024. године у Паризу.
Јуна 2024. додељен му је почасни докторат Универзитета у Нишу.[17]
Екипа | Година | ОУ | П | И | П : И (%) | Исход |
---|---|---|---|---|---|---|
Барселона | ||||||
2002/03. | 21 | 17 | 4 | 0,810 | Првак Евролиге | |
2003/04. | 20 | 14 | 6 | 0,700 | Испадање у фази топ 16 | |
Валенсија | 2010/11. | 20 | 11 | 9 | 0,550 | Испадање у фази топ 16 |
Бајерн Минхен | 2013/14. | 24 | 9 | 15 | 0,375 | Испадање у фази топ 16 |
2014/15. | 10 | 2 | 8 | 0,200 | Испадање у групној фази | |
2015/16. | 10 | 4 | 6 | 0,400 | Испадање у групној фази | |
Барселона | 2017/18. | 8 | 4 | 4 | 0,500 | Испадање у регуларној сезони |
2018/19. | 35 | 20 | 15 | 0,571 | Испадање у четвртфиналу | |
2019/20. | 28 | 22 | 6 | 0,786 | Отказана сезона | |
Укупно | 176 | 103 | 73 | 0,585 |
Поред српског, Светислав Пешић такође поседује и немачко држављанство. Његов син Марко (рођен 1976) бивши је немачки кошаркашки репрезентативац, коме је Светислав био тренер у Алби. Његова кћерка Ивана је удата за Јана Јаглу, бившег немачког кошаркаша.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.