Сарајевски атентат
атентат на Франца Фердинанда и његову супругу Софију, 28. јуна 1914. / From Wikipedia, the free encyclopedia
Сарајевски атентат, познат и као Видовдански атентат, догодио се 28. јуна (15. јуна по јулијанском календару) 1914. када је студент Гаврило Принцип пуцао из непосредне близине и убио надвојводу Франца Фердинанда од Аустрије, претпостављеног насљедника аустроугарског пријестола и његову супругу војвоткињу Софију Хотек од Хоенберга док су се возили Сарајевом, главним градом Кондоминијума Босне и Херцеговине. Аустроугарска је Босну и Херцеговину окупирала 1878, а формалну анексију извршила 1908. године.
Друга имена | Видовдански атентат | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Датум | 28. јун 1914. (1914-06-28) | ||||||
Локација | код Латинске ћуприје у Сарајеву | ||||||
Координате | 43.857917° С; 18.42875° И / 43.857917; 18.42875 | ||||||
Умрлих | Франц Фердинанд и Софија Хотек | ||||||
Осуђени | Гаврило Принцип и остали | ||||||
Суђење | Велеиздаја | ||||||
Пресуда | 20 година | ||||||
|
Принцип је био дио скупине од шест атентатора заједно са Мухамедом Мехмедбашићем, Васом Чубриловићем, Недељком Чубриловићем, Цвјетком Поповићем и Трифком Грабежом, док је скупином координисао Данило Илић; сви осим једног су били Срби и чланови студентског револуционарног покрета који је касније постао познат као Млада Босна. Политички циљ атентата био је ослобађање Босне и Херцеговине од аустроугарске власти и успостављање заједничке јужнословенске („југословенске”) државе. Атентат је убрзао Јулску кризу која је довела до аустроугарске објаве рата Србији и почетка Првог свјетског рата.
Атентаторима је помогла Црна рука, српско тајно друштво; подршка је стигла од Драгутина Димитријевића Аписа, тадашњег начелника војно-обавјештајног одсјека српског генералштаба, као и од мајора Војислава Танкосића и српског обавјештајца Радета Малобабића. Танкосић је атентаторима обезбиједио бомбе и пиштоље, као и саму обуку. Атентатори су добили приступ истој тајној мрежи сигурних кућа и агената које је Малобабић користио за инфилтрацију оружја и оперативаца у Аустроугарску.
Атентаторима и кључним члановима тајне мреже суђено је у октобру 1914. у Сарајеву. Оптужено је укупно 25 особа. Свих шест атентатора, осим Мехмедбашића, у тренутку атентата имало је мање од 20 година; иако су чланови скупине претежно били Срби, међу оптуженим била су четири Хрвата, сви аустроугарски држављани, док српско држављанство није нико посједовао. Принцип је проглашен кривим за убиство и велеиздају; премлад да би био погубљен, осуђен је на 20 година затвора, док су остала четворица атентатора такође осуђена на затворске казне. Петорица старијих оптуженика је осуђена на смрт вјешањем.
Припадници Црне руке су ухапшени и осуђени пред српским судом у Солуну 1917. на монтираном процесу за велеиздају; Црна рука је распуштена, а тројица вођа скупине су погубљена. Много тога што се зна о атентаторима потиче из ова два суђења и повезаних списа. Принципово насљеђе је поново преиспитано након распада Југославије, а јавно мњење о њему у држава насљедницама је у великој мјери подијељено по етничким линијама.