Пегаз (сазвежђе)

Пегаз
Сазвежђе
	Списак звезда у сазвежђу Пегаз
Латинско име	Pegasus
Скраћеница	Peg
Генитив	Pegasi
Симболизује	Пегаз
Ректасцензија	23
Деклинација	+20
Површина	1121 sq. deg. (7)
Најсјајнија звезда	Ениф (ε ) (2,38)
Метеорски ројеви	Пегазиди
Суседна; сазвежђа	Андромеда; Водолија; Гуштер; Делфин; Ждребе; Лабуд; Лисица; Рибе;
	Видљиво у распону +90° и −60°.; У најбољем положају за посматрање у 21:00 час у октобру.

Сазвежђе Пегаз је једно од 88 савремених сазвежђа и једно од 48 сазвежђа које наводи Клаудије Птоломеј у свом Алмагесту. Представља крилатог коња из грчке митологије, и заједно са оближњим сазвежђима Персеј, Андромеда, Цефеј и Касиопеја део је представе мита о Персеју.^[2]

Кратке чињенице Латинско име, Скраћеница ...

Затвори

Звезде

Најсјајније звезде Пегаза су назване најчешће у складу са положајем који имају на представи коња. Сва имена су арапског порекла. Најсјајнија звезда је Ениф, ε Пегаза, а нема звезде са ознаком δ, јер је накадашња δ Пегаза — Алферац — по савременој класификацији α Андромеде.

Више информација Ознака, Име ...

Ознака	Име	Магнитуда	Спектрална класа	Значење
α	Маркаб	2,49	9	седло
β	Шиат	2,4 — 2,8	2	нога
γ	Алгениб	2,84	2	пупак
ε	Ениф	2,4	2	нос
ζ	Хомам	3,4	8	човек високог духа
η	Матар	3,02	2	кишна срећна звезда
θ	Бахам	3,5	2	домаће животиње
μ	Садалбари	3,6	2	срећна звезда ужитка

Затвори

За осам звезда које припадају овом сазвежђу се зна да имају планете, а 51 Пегаза је прва звезда налик Сунцу око које је детектована екстрасоларна планета. је најближа звезда кандидат за супернову. Око звезде 209458 орбитира планета — прва екстрасоларна планета у чијој је атмосфери детектована водена пара.

Остали објекти

Од Месјеових објаката у Пегазу се налази збијено звездано јато М15. је спирална галаксија удаљена 14,249 мегапарсека од Сунчевог система.

У сазвежђу Пегаз се налази и Стефанов квинтет — група од пет галаксија, од чега су четири гравитационо повезане док се пета само привидно налази у истој области.

Приказ

На ноћном небу се лако уочава астеризам који чине α, β и γ Пегаза и α Андромеде (тзв. „велики Пегазов квадрат“). Стране квадрата су дужине око 10°. Дијагонално од Алфераца почиње врат Пегаза, који се завршава Енифом као њушком.

Види још

Пегазиди — метеорски рој чији је радијант у сазвежђу Пегаз

Референце

[1]
„Pegasus, Constellation Boundary”. The Constellations. International Astronomical Union. Приступљено 13. 2. 2014.
[2]
Thurston, Hugh (1996). Early Astronomy. Springer. стр. 3. ISBN 978-0-387-94822-5.

Литература

Schlegel, Gustaaf (1967) [1875]. Uranographie Chinoise (на језику: француски). Taipei, Republic of China: Ch'eng Wen Publishing Company.
Staal, Julius (1988). The New Patterns in the Night Sky: Myths and Legends of the Stars. Blacksburg: McDonald and Woodward Publishing Company. ISBN 0939923106.
Allen, Richard Hinckley (1963) [1899]. Star Names: Their Lore and Meaning (reprint изд.). New York City: Dover Publications. ISBN 978-0-486-21079-7.
Fischer, Debra; Driscoll, Peter; Isaacson, Howard; Giguere, Matt; Marcy, Geoffrey W.; Valenti, Jeff; Wright, Jason T.; Henry, Gregory W.; Johnson, John Asher; Howard, Andrew; Peek, Katherine; McCarthy, Chris (2009). „Five Planets and an Independent Confirmation of HD 196885 Ab from Lick Observatory”. The Astrophysical Journal. 703 (2): 1545—56. Bibcode:2009ApJ...703.1545F. S2CID 15524804. arXiv:0908.1596 . doi:10.1088/0004-637X/703/2/1545.
Garnavich, P. (1998). „Supernova 1998cf in NGC 3504”. IAU Circular. 6914 (6914): 1. Bibcode:1998IAUC.6914....1G.
Gizis, J. E.; Monet, D. G.; Reid, I. N.; Kirkpatrick, J. D.; Burgasser, Adam J. (2000). „Two Nearby M Dwarf Binaries from 2MASS”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 311 (2): 385—88. Bibcode:2000MNRAS.311..385G. doi:10.1046/j.1365-8711.2000.03060.x .
Hevelius, Johannes (1687). Catalogus Stellarum Fixarum (на језику: латински). Gdaņsk, Poland: Gedani, typis J.-Z. Stollii.^{[мртва веза]}
Jenniskens, Peter (2006). Meteor Showers and their Parent Comets. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-85349-1.
Jenniskens, Peter (септембар 2012). „Mapping Meteoroid Orbits: New Meteor Showers Discovered”. Sky & Telescope: 22.
Kovtyukh, V. V.; Chekhonadskikh, F. A.; Luck, R. E.; Soubiran, C.; Yasinskaya, M. P.; Belik, S. I. (2010). „Accurate Luminosities for F-G Supergiants from Fe II/Fe I Line Depth Ratios”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 408 (3): 1568—75. Bibcode:2010MNRAS.408.1568K. doi:10.1111/j.1365-2966.2010.17217.x .
Levy, David H. (2005). David Levy's Guide to Variable Stars. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-60860-2.
Matheson, P.; Jha, S.; Challis, P.; Kirshner, R.; Calkins, M. (2001). „Supernova 2001ac in NGC 3504”. IAU Circular. 7597 (7597): 3. Bibcode:2001IAUC.7597....3M.
Moore, Patrick (2000). Exploring the Night Sky with Binoculars. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-79390-2.
Motz, Lloyd; Nathanson, Carol (1991). The Constellations: An Enthusiast's Guide to the Night Sky. London, United Kingdom: Aurum Press. ISBN 978-1-85410-088-7.
Nogami, Daisaku; Masuda, Seiji; Kato, Taichi (1997). „The 1994 Superoutburst of the New SU UMa-type Dwarf Nova, SX Leonis Minoris”. Publications of the Astronomical Society of the Pacific. 109: 1114—21. Bibcode:1997PASP..109.1114N. doi:10.1086/133983 .
O'Meara, Stephen James (2011). Deep-Sky Companions: The Secret Deep. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-19876-9.
Proctor, Richard Anthony (1870). A Star Atlas for the Library, the School and the Observatory. London, United Kingdom: Longmans, Green.
Ridpath, Ian; Tirion, Wil (2001). Stars and Planets Guide. Princeton University Press. ISBN 0-691-08913-2.
Robertson, J. W.; Honeycutt, R. K.; Turner, G. W. (1995). „RZ Leonis Minoris, PG 0943+521, and V1159 Orionis: Three Cataclysmic Variables with Similar and Unusual Outburst Behavior”. Publications of the Astronomical Society of the Pacific. 107: 443—49. Bibcode:1995PASP..107..443R. doi:10.1086/133572 .
Russell, Henry Norris (октобар 1922). „The New International Symbols for the Constellations”. Popular Astronomy. 30: 469—71. Bibcode:1922PA.....30..469R.
Skiff, Brian A.; Lockwood, G.W. (1986). „The Photometric Variability of Solar-type Stars. V. The Standard Stars 10 and 11 Leonis Minoris”. Publications of the Astronomical Society of the Pacific. 98 (601): 338—41. Bibcode:1986PASP...98..338S. JSTOR 40678678. doi:10.1086/131763 .
Thompson, Robert Bruce; Thompson, Barbara Fritchman (2007). Illustrated Guide to Astronomical Wonders: From Novice to Master Observer. North Sebastopol, California: O'Reilly Media. ISBN 978-0-596-52685-6.
Wagman, Morton (2003). Lost Stars: Lost, Missing and Troublesome Stars from the Catalogues of Johannes Bayer, Nicholas Louis de Lacaille, John Flamsteed, and Sundry Others. Blacksburg, Virginia: The McDonald & Woodward Publishing Company. ISBN 978-0-939923-78-6.
Wagner, R. Mark; Thorstensen, John R.; Honeycutt, R. K.; Howell, S. B.; Kaitchuck, R. H.; Kreidl, T. J.; Robertson, J. W.; Sion, E. M.; Starrfield, S. G. (1998). „A Photometric and Spectroscopic Study of the Cataclysmic Variable SX Leonis Minoris in Quiescence and Superoutburst”. The Astronomical Journal. 109 (2): 787—800. Bibcode:1998AJ....115..787W. doi:10.1086/300201 .
Baldwin, Emily (25. 6. 2010). „Radio observations shed new light on Hanny's Voorwerp”. Astronomy Now. Pole Star Publications Ltd. Архивирано из оригинала 8. 3. 2012. г. Приступљено 8. 11. 2012.
Beck, Sara J. (16. 7. 2010). „Delta Scuti and the Delta Scuti variables”. Variable Star of the Season. AAVSO (American Association of Variable Star Observers). Приступљено 8. 11. 2012.
„Leo Minor, Constellation Boundary”. The Constellations. International Astronomical Union. Приступљено 15. 10. 2012.
Schneider, Jean. „Planet HD 82886 b”. The Extrasolar Planets Encyclopaedia. Paris Observatory. Приступљено 25. 10. 2012.
„ESA/Hubble Picture of the Week: Galaxy in a spin”. Hubble website. Архивирано из оригинала 13. 11. 2017. г. Приступљено 23. 10. 2012.
„IMO Meteor Shower Calendar 2012 | International Meteor Organization”. The International Meteor Organization. 1997—2012. Приступљено 31. 10. 2012.
James, Andrew (7. 2. 2011). „'The '"Constellations : Part 2 Culmination Times"'”. Southern Astronomical Delights. Sydney, New South Wales. Приступљено 19. 10. 2012.
„Hubble Zooms in on a Space Oddity”. European Southern Observatory. 10. 1. 2011. Архивирано из оригинала 28. 06. 2012. г. Приступљено 8. 11. 2012.
Kaler, Jim. „Beta Leonis Minoris”. Stars. University of Illinois. Приступљено 30. 3. 2007.
Kaler, Jim. „21 Leonis Minoris”. Stars. University of Illinois. Приступљено 15. 10. 2012.
Kaler, Jim. „Praecipua”. Stars. University of Illinois. Приступљено 15. 10. 2012.
Grant, Shawn. „Leo Minor”. Deepsky Online. Knoxville Observers. Архивирано из оригинала 1. 4. 2012. г. Приступљено 14. 11. 2012.
McDonald Observatory (5. 12. 2005). „Astronomers Find Most Stable Optical Clock in Heavens; Aids Understanding of Stars' Lives”. Phys.Org. Архивирано из оригинала 23. 07. 2020. г. Приступљено 22. 10. 2012.
Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology. „Results for NGC 2859”. NASA/IPAC Extragalactic Database. National Aeronautics and Space Administration. Приступљено 23. 10. 2012.
Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology. „Results for NGC 3003”. NASA/IPAC Extragalactic Database. National Aeronautics and Space Administration. Приступљено 23. 10. 2012.
Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology. „Results for NGC 3344”. NASA/IPAC Extragalactic Database. National Aeronautics and Space Administration. Приступљено 23. 10. 2012.
Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology. „Results for NGC 3486”. NASA/IPAC Extragalactic Database. National Aeronautics and Space Administration. Приступљено 23. 10. 2012.
Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology. „Results for NGC 3504”. NASA/IPAC Extragalactic Database. National Aeronautics and Space Administration. Приступљено 23. 10. 2012.
Ridpath, Ian (1988). „Urania's Mirror”. Old Star Atlases. Приступљено 5. 11. 2012.
Ridpath, Ian (1988). „Constellations – Part Two”. Star Tales. Приступљено 20. 10. 2012.
Ridpath, Ian (1988). „Leo Minor”. Star Tales. Приступљено 5. 11. 2012.
Ridpath, Ian (1988). „Chapter One Concluded...Filling the Remaining Gaps”. Star Tales. Приступљено 20. 10. 2012.
Rincon, Paul (5. 8. 2008). „Teacher finds new cosmic object”. BBC News. Приступљено 19. 10. 2012.
„Beta Leonis Minoris”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 8. 11. 2012.
„SU Leonis Minoris – Variable Star of RS CVn type”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 20. 10. 2012.
„SV Leonis Minoris – Variable Star of RS CVn type”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 20. 10. 2012.
„21 Leonis Minoris – Variable Star of delta Sct type”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 15. 10. 2012.
„37 Leonis Minoris”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 5. 11. 2012.
„46 Leonis Minoris – Variable Star”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 2. 11. 2012.
„GJ 356 B – Star in double system”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 20. 10. 2012.
„HD 82886”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 19. 10. 2012.
„LHS 2216 – High Proper Motion Star”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 21. 10. 2012.
„R Leonis Minoris – Variable Star of Mira Ceti type”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 22. 10. 2012.
„RY Leonis Minoris – Pulsating White Dwarf”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 22. 10. 2012.
„S Leonis Minoris – Variable Star of Mira Ceti type”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 22. 10. 2012.
„U Leonis Minoris – Semi-regular pulsating Star”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 22. 10. 2012.
„Interacting Galaxy Pair Arp 107”. Spitzer Space Telescope website. Spitzer Science Center, California Institute of Technology. 9. 6. 2005. Приступљено 19. 10. 2012.

Спољашње везе

http://www.astronomytoday.com/astronomy/pegasus.html Архивирано на сајту (23. јун 2011)
http://www.astro.wisc.edu/~dolan/constellations/constellations/Pegasus.html Архивирано на сајту (7. мај 2016)
http://www.topastronomer.com/StarCharts/Constellations/Pegasus.php Архивирано на сајту (4. септембар 2011)
The Deep Photographic Guide to the Constellations: Pegasus
The clickable Pegasus
Star Tales – Pegasus
Warburg Institute Iconographic Database (medieval and early modern images of Pegasus)

[boundary-1] [1]
„Pegasus, Constellation Boundary”. The Constellations. International Astronomical Union. Приступљено 13. 2. 2014.

[2] [2]
Thurston, Hugh (1996). Early Astronomy. Springer. стр. 3. ISBN 978-0-387-94822-5.

[2]

[1]