Савезничка интервенција у Руском грађанском рату
историјат војних и других акција савезника у Руском грађанском рату, укључујући српске трупе / From Wikipedia, the free encyclopedia
Савезничка интервенција у Руском грађанском рату састојала се од низа мултинационалних војних експедиција које су започеле 1918. године. Почетни подстицај за интервенцију био је да се обезбеди да складишта муниције и снабдевања не доспеју у руке Немачког царства, посебно након што су бољшевици потписали Брест-литовски споразум, као и да се спасу савезничке снаге које су биле заробљене у Русији након октобра 1917. Револуција.[1] Након примирја 11. новембра 1918, савезнички план се променио на помоћ белим снагама у Руском грађанском рату. Након слома Белих, савезници су повукли своје снаге из Русије до 1925.[2]
Савезничке трупе искрцале су се у Архангелску (интервенција на северу Русије 1918—1919) и у Владивостоку (као део сибирске интервенције 1918—1922). Британци су интервенисали и на балтичком ратишту (1918—1919) и на Кавказу (1917—1919). Савезничке снаге предвођене Француском учествовале су у интервенцији на југу Русије (1918—1919).
Савезничке напоре ометали су подељени циљеви, умор од рата после Првог светског рата и растуће незадовољство међу неким трупама и морнарима који нису били вољни да се боре против прве социјалистичке државе на свету, понекад избијајући у побуну. Ови фактори, заједно са евакуацијом Чехословачке легије у септембру 1920. године, навели су западне савезничке силе да окончају интервенције на северу Русије и Сибира 1920. године, иако је јапанска интервенција у Сибиру настављена до 1922. и Јапанско царство је наставило да окупира северни део Сахалина до 1925.[3]
Совјетска и руска тумачења генерално преувеличавају улогу савезника у грађанском рату и наводе да су намеравали да поделе Русију.[4] „Све у свему, обим савезничке интервенције током грађанског рата био је минускулан и безначајан“, каже Флејк (2019).[5]