Рјечина
река у Хрватској From Wikipedia, the free encyclopedia
река у Хрватској From Wikipedia, the free encyclopedia
Рјечина - Фјумара (итал. Fiumara и Енео), Речѝна (чакавски) је река у Хрватској која се улива у Јадранско море у Ријеци.
| Рјечина | |
|---|---|
 | |
| Опште информације | |
| Дужина | 19 |
| Слив | Јадрански |
| Водоток | |
| Ушће | Јадранско море |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Хрватска |
| Насеља | Ријека |
| Река на Викимедијиној остави | |
Антички назив Рјечине је Тарсиа флумен (од келт. тар клисура, кањон и ca peкa), а Г. Коблер[1] претпоставља да у називу за Ријеку St. Veit am Phlawon (у спису цара Фридрицха III. из 1472) ријеч Phlawon је назив за Рјечину (phlawon, келт. мала ријека). Неки аутори из XVIII. в. спомињу да је Рјечина Фиуме Енео (позивајући се на Вергилијевог митског оснивача Рима), што су искористили итал. националисти намећући Фиуманима да Фумару (Рјечину) службено зову фиуме Енео.
.jpg)
Дуга је око 19 km, а корито јој је просечне ширине 9-16 ; cлив обухвата 243,1 km². Извире из пећине на надморској висини од 325 испод стрме литице брда Кичеј (606 ). До 1870. године извирала је испод суседног врха Подјаворје, али тада се тај извор затрпао због потреса у близини Клане. Највеће притоке су јој Сушица, Лужац, Зала, Захумчица, Голубинка, Ричиница и Боровшћица но оне су углавном бујице и већи део године су суве[2]. Године 1968. код села Валићи изграђена је брана за хидроелектрану и настало је истоимено акумулационо језеро (ХЕ Ријека с 36,8 МW укупне снаге и производњом од 141 GWh, 2010). Рјечина великим делом тече кроз стрми кањон. Ниво воде је типично медитеранска па главни извор Рјечине лети зна пресушивати. Од фауне најпознатији су поточна пастрмка и речни рак.
Млинови у Жакљу - на окуци Рјечине која скреће према југу испод Ореховице Жакљу и данас стоје развалине старих млинова који су грађени у XIX. в,, а свој пуни процват доживјели су изградњом Лујзијане.
Мали млин у Жакљу уз Речìну водио је Гашпар Матковић. Након неколико година купује га Тршћанин Оттавио Фонтана који је изградио 1849. велики млин. То је била велебна троcпpатница близу које су се налазила складишта, стаје и станови намештеника. На мaшинaма је радило више од стотину људи. Жито је долазило из Русије, Румуније и Баната, а брашно се извозило у Енглеску, Француску, Египат, Бразил, Hемачку и Балкан. Млин је нарочито успешно пословао од 1884. до 1888. године. 1894. млин пада под стечај и престаје радити. Некретнине је купио Роберт Wхитехеад, власник творнице торпеда у Ријеци, који га је након неког времена даровао граду Ријеци. Пре Првог светског рата градски челници продају некретнине мађарском пивару који намерава овдје изградити највећу пивовару (Birreria) у АУ, али је Први светски рат, тј. повлачење границе (млинови су дошли под Краљевину СХС) спречио даљни развој и планове. Данас се испод бршљана назиру зидине некоћ славног млина.
,_híd_a_Recsina_folyó_völgye_felett._Fortepan_86922.jpg)
Мало сјеверније на Речини испод Горње Ореховице виде се развалине мањег млина изграђеног 1840. године. У њему је радило педесет људи. Млин је изгорио 1867. године[3]..
Од знаменитости познат је и обновљени Гашпаров млин у Мартиновом Селу. У акту из 26. III. 1619, којим надбискуп Фердинандо допушта неком Гаспару Chnesichу продужење дозволе за запљену, спомиње се и млин на Рјечини "eine Mull am Flusse Pflaum"[4], али тешко да се ради о овом млину у Мартиновом селу.
I прича о Хартери (фaбpикa xapтијe) везана је уз искориштавање вода Рјечине.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
