From Wikipedia, the free encyclopedia
Румелијски пашалук је био пашалук Османског царства између 1365. и 1867. године. Заузимао је делове Балканског полуострва. Ту су спадале провинције Тракија, Македонија и Мезија, омеђене на северу рекама Савом и Дунавом, на западу Јадранском обалом, а на југу Морејом. Име потиче из Византије, које су на балкану смениле османлије и делом преузеле њено наслеђе.[1]
| Румелијски пашалук Eyālet-i Rūmēlī | |
|---|---|
| 1365.—1867. | |
.png) Румелијски пашалук 1609. године | |
| Главни град | Једрене, Софија, Битољ |
| Регија | Балкан |
| Земља |  Османско царство |
| Површина | 48.907 (1844. год.) км2 |
| Становништво | 2.700.000 (1844. год.) |
| Догађаји | |
| Статус | Бивша покрајина |
| Владавина | |
| • Облик | Пашалук |
| Историја | |
• Успостављено | 1365. |
• Укинуто | 1867. |
Румелијски пашалук основан је око 1365. године, а у почетку је обухватао све европске поседе Османског царства. Први беглербег је био Лала Шахин. У 16. веку на пограничним просторима попут Босне, Угарске и Мореје почели су се издвајати нови пашалуци.[2] Године 1670. из Румелијског је издвојен Јањински пашалук, а 1826. Солунски и Једренски. Након тога су 1846. године издвојени Нишки и Видински пашалук. Ова два пашалука ће заједно са раније издвојеним Силистранским пашалуком касније бити спојена у Вилајет Туна (српска област око Ниша, северна Бугарска од Видина до Варне и румунска Добруџа). Румелијски пашалук је постојао до 1864. године, а последњих неколико деценија седиште му је било у Битољу. Остатак тог пашалука је прво припојен новоформираном Солунском вилајету, а потом је из њега издвојен 1874. године, када је формиран Битољски вилајет.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
