Рум
From Wikipedia, the free encyclopedia
Рум је дестиловано алкохолно пиће, које се добија од шећерне трске. Настаје ферментацијом и дестилацијом меласе и сока шећерне трске. Добијени рум се традиционално чува у бурету од храстовине.[1][2][3]
Тип | Дестилисано пиће |
---|---|
Земља порекла | Кариби |
Регион порекла | Америка |
Уведен | 17. век |
Алкохол по запремини | 40–80% |
Доказ (САД) | 80–160° |
боја | Бистра, смеђа, црна, црвена или златна |
Укус | Сладак до сувог |
Састојци | меласа од шећерне трске или сок од шећерне трске; квасац; вода |
Варијанте | рум агрикол, рон миел, тафија |
Сродни продукти | кашаса, чаранда, клејрин, грогу, грог, Секо Херерано |
Највише се производи на Карибима (Куба, Јамајка, Доминиканска Република, Порторико, Барбадос, Мартиник, Тринидад и Тобаго) и у околини (Белизе, Гватемала, Мексико, Венецуела, Колумбија, Гвајана, Бразил). Значајни произвођачи рума су такође Маурицијус, Реинион, Индија, Филипини, Аустралија, Мадагаскар и Фиџи.
Светли, бели рум обично се ставља у коктеле, а златни и црни се, осим за пиће, користе и као зачин у кулинарству, најчешће у слаткишима, филовима, кремовима и глазурама за торте, слатка пецива и колаче, џемове, компоте, слатко, пекмезе и мармеладе и слатка пића као што је лимунада. Рум је био популарно пиће у британској морнарици и међу гусарима.