Роналд Фишер
Британски статистичар, еволуциони биолог и генетичар (1890–1962) / From Wikipedia, the free encyclopedia
Сер Роналд Ајлмер Фишер [1] (17. фебруар 1890 – 29. јул 1962) је био британски статистичар и генетичар. За његово дело у статистици, био је описан као „геније који је скоро самостално створио основе модерне статистичке науке“[1] и „најзначајнија личност у статистици ХХ века“.[1] У генетици, његов рад је користио математику да комбинује Менделове законе и природну селекцију; ово доприноси оживљавању Дарвинизма у раном ХХ веку ревизијом теорије еволуције познатом као модерна синтеза. За своје доприносе биологији, Фишер је прозван„највећим од Дарвинових наследника“.[2]
Роналд Фишер | |
---|---|
Фишер 1913. | |
Датум рођења | (1890-02-17)17. фебруар 1890. |
Место рођења | East Finchley, Уједињено Краљевство |
Датум смрти | 29. јул 1962.(1962-07-29) (72 год.) |
Место смрти | Аделајд, Јужна Аустралија, Аустралија |
Образовање | Школа Хароу |
Од 1919. па надаље, радио је у Експерименталној станици Ротамстед 14 година;[3] тамо је анализирао невероватне количине података из експеримената са пољопривредним културама од 1840-их, и развио је анализу варијанције (АНОВА). Основао је своју репутацију тамо наредних година као биостатистичар.
Познат је као један од три оца популационе генетике. Оцртао је Фишеров принцип, Фишеровску избеглицу и хипотезу атрактивног сина, теорије о сексуалној селекцији. Његов допринос статистици укључује метод максималне могућности, поузданог закљчка, деривацију различитих произвољних дистибуција, основне принципе дизајна експеримената, и још много тога.
Фишер је имао снажно мишљење о раси. Током свог живота, био је значајан присталица еугенике, интересовања које је довело до његовог рада у пољима статистике и генетике.[4] Штавише, био је неслагажући глас у Унесковом извештају „Расно питање“, инсистирајући на расним разликама.[5]