Ричард Фајнман
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ричард Филипс Фајнман (енгл. ; Њујорк, 11. мај 1918 — Лос Анђелес, 15. фебруар 1988) био је амерички теоријски физичар, један од твораца савремене квантне електродинамике. Од 1954. године био је члан Националне академије наука у Њујорку. У научном раду посветио се решавању проблема квантне теорије поља, квантне електродинамике, физике елементарних честица, статистичке физике, теорије суперпроводљивости и теорије гравитације. Добио је Нобелову награду за физику 1965. године са Џулијаном Швингером и Шиничиром Томонагом „за фундаментална истраживања у квантној електродинамици, што је оставило далекосежни значај на физику елементарних честица”.
Ричард Фајнман | |
---|---|
Пуно име | Ричард Филипс Фајнман |
Датум рођења | (1918-05-11)11. мај 1918. |
Место рођења | Њујорк, САД |
Датум смрти | 15. фебруар 1988.(1988-02-15) (69 год.) |
Место смрти | Лос Анђелес, Калифорнија, САД |
Образовање | Универзитет Принстон Масачусетски технолошки институт |
Супружник | Арлин Гринбаум (в. 1941; у. 1945) Мери Луиз Бел (в. 1952; р. 1956) Гвенет Хауарт (в. 1960) |
Деца | 2 |
Поље | Теоријска физика |
Институција | Универзитет Корнел Калифорнијски технолошки институт |
Ученици | Стивен Волфрам |
Ментори | Џон Вилер[1] |
Познат по | Фајнманов дијаграм Бете-Фајнманова формула Фајнман-Кацова формула Пројекат Менхетн Нанотехнологија Квантни рачунар Квантна електродинамика Слаба интеракција Свирање бонго бубња |
Награде | Награда Алберт Ајнштајн (1954) Награда Е. О. Лоренц (1962) Нобелова награда за физику (1965) Страни члан Краљевског друштва (1965)[2] Ерстед медаља (1972) Национална медаља за науку (1979) |
Потпис | |
Званични веб-сајт | |
Фајнман је развио широко коришћену сликовну схему за приказивање математичких израза који описују понашање субатомских честица, који су касније постали познати као Фајнманови дијаграми. Током свог живота, Фајнман је постао један од најпознатијих научника на свету. У анкети из 1999. године, коју је спровео британски часопис Physics World, од 130 водећих светских научника, Фајнман је рангиран као један од десет највећих физичара свих времена.[3]
Помогао је у развоју атомске бомбе током Другог светског рата и постао познат широкој јавности осамдесетих година 20. века као члан Роџерс комисије, која је проучавала катастрофу спејс-шатла Чаленџер. Фајнману су такође приписани титула зачетника квантног рачунарства и увођење концепта нанотехнологије. Био је професор теоријске физике на Калифорнијском технолошком институту.
Имао је снажан утицај у популаризацији физике кроз своје уџбенике и предавања. Постао је познат по својим полуаутобиографским књигама Сигурно се шалите, господине Фајнман! („Surely You're Joking, Mr. Feynman!”) и Шта вас брига шта други људи мисле? („What Do You Care What Other People Think?”).