Религија у Русији
From Wikipedia, the free encyclopedia
Религија у Русији је разноврсна са хришћанством, посебно православљем, које је најшире исповедана вера, али са значајним мањинама ирелигиозних људи, муслимана и пагана. Закон о религији из 1997. године признаје право на слободу савести и вероисповести свим грађанима, духовни допринос православног хришћанства историји Русије и поштовање „хришћанства, ислама, будизма, јудаизма и других религија и вера које чине нераздвојни део историјског наслеђа руских народа”,[5] укључујући етничке религије или паганизам, или сачуване или оживљене.[6] Према закону, свака верска организација може бити призната као „традиционална” ако је већ постојала пре 1982. године, а свака новооснована верска група мора предати своје акредитиве и поновно се годишње регистровати петнаест година, а у међувремену до евентуалног признања, остаје без права.[5]
Од распада Совјетског Савеза 1991. године, дошло је до оживљавања и ширења сибирског шаманизма (који се у неким случајевима веома јако мешао са православним елементима),[7][8] и појаве хиндуизма[9] и нових религиозних покрета широм Русије. Дошло је до „експоненцијалног повећања нових религијских група и алтернативних духовних ствари”, источних религија и неопаганизма, чак и међу самодефинисаним „хришћанима” — термин који је постао лабав дескриптор за разне еклектичке погледе и праксе.[10] Стручњак Елиот Боренштајн је дефинисао Русију као „Јужну Калифорнију Европе” због таквог процвата нових религијских покрета, а Руску православну цркву перципирао је као конкурента у „рату за душе”.[10] Мора се додати да је Боренштајнов коментар веома непрецизан и нетачан, јер су многе руске религије традиционалне компоненте неколико стотина година и формирале су руске културне идентитете кроз дуги временски период кроз јаке етно-културне интеракције.[11]