Раскол Тито—Стаљин
политички раскол из 1948. године / From Wikipedia, the free encyclopedia
Раскол Тита и Стаљина, или раскол Југославије и СССР-а, односи се на раскол између вођа ФНРЈ и СССР-а, Јосипа Броза Тита и Јосифа Стаљина, што је довело до избацивања Југославије из Комунистичког информационог бироа (Информбиро) 1948. године.
У суштини, спор се сводио на то што је совјетска влада хтела да контролише југословенску унутрашњу и спољну политику, док је југословенска влада, након тешко изборене слободе у Другом светском рату, желела да остане независна и самостална, а не совјетска сателитска држава. Започело је у облику совјетских критика тобожњих грешака у изградњи социјализма те оптужби да Комунистичка партија Југославије (КПЈ) води антисовјетску политику, што је КПЈ одлучно одбацила.[1]
Према новијим истраживањима, позадински разлог сукоба је било Стаљиново супротстављање Титовом покушају да стави под своју контролу Албанију и Грчку у сарадњи са Бугарском, односно да успостави Балканску федерацију, моћни источноевропски блок ван контроле Москве.[2]