Ранислав М. Аврамовић (Маће код Ивањице, 1874 — Београд, 1961) био је српски инжењер и политичар.
Ранислав Аврамовић | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Датум рођења | 1874. | ||||||||||
Место рођења | Маће код Ивањице, Кнежевина Србија | ||||||||||
Датум смрти | 1961. | ||||||||||
Место смрти | Београд, ФНР Југославија | ||||||||||
Образовање | Велика школа у Београду | ||||||||||
Занимање | инжењер | ||||||||||
Политичка странка | Народна радикална странка | ||||||||||
|
Биографија
Похађао је Ужичку гимназију. Након завршених студија технике на Великој школи у Београду 1895. године. Радио је у Дирекцији државних железница, најпре на прузи Београд-Младеновац и Ниш-Сићево. Захваљујући државној стипендији, наставио је усавршавање у Берлину, од 1903. до 1907. године.
Мобилисан је за Балканске ратове као инжењер-поручник. На крају Првог светског рата, добио је чин потпуковника Војске Краљевине Србије. По наређењу Врховне команде, сачинио је извештај о ратној штети у области саобраћаја. Као експерт је био члан српске делегације на Версајској мировној конференцији 1919-1920 године.
Сарађивао је са академиком Станојем Станојевићем на издавању Народне енциклопедије.
На Скупштини Лиге народа је био заменик делегата Краљевине СХС од 1921. до 1923. године, као и 1925. године, а на седмом редовном заседању 1926. године је био помоћник делегата.
Између 1927. и 1930. године је био председник Удружења југословенских инжењера и архитеката.[1] Основао је Удружење Ужичана у Београду 1923. године и био његов председник од 1935. до 1941. године. Био је члан Народне радикалне странке и њен одборник у Београду 1929. године.[2]
Од 10. јула до 29. августа 1941. године, обављао је дужност комесара Министарства саобраћаја у Комесарској управи Милана Аћимовића. Након тога се залагао за пасиван отпор окупатору.
Комунистичке власти су га ухапсиле 11. новембра 1944. године у Београду и осудиле на три године принудног рада, одузимање грађанских права и конфискацију имовине. Пошто је уложио молбу за амнестију, одлуком Извршног већа Народне Републике Србије помилован је 2. октобра 1947. године.[3] Своју невиност је доказао тек 21. децембра 1954. године, када су му враћена грађанска права и укинуте правне последице раније пресуде.
Дела
- Србија попаљена, порушена
- Моје успомене - од Брезове и Београда до Берлина, Париза, Њујорка и Токија, Историјски архив Ужице, 1998. 139325703
Одликовања
- Карађорђева звезда III степена;
- Карађорђева звезда II степена;
- Орден Белог орла IV степен;
- Орден југословенске круне III степена.
Референце
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.