Рамазански бајрам
исламски празник / From Wikipedia, the free encyclopedia
Рамазански бајрам представља прва три дана месеца шевал.[3] Рамазан је један од посебних месеци у исламу. Једна од пет основних дужности сваког муслимана је и пост које се проводи у овом месецу. Током тридесет дана рамазана муслимани морају да се уздржавају од хране, пића и полног контакта, и то од зоре па до заласка сунца. По истеку овог месеца следи месец шевал. Прва три дана тог месеца је један од два празника у Исламу, Рамазански бајрам (1., 2. и 3. дан у месецу). Њиме се обележава крај поста. Муслимани у Србији обично честитају Рамазански бајрам речима: Бајрам-шериф мубарек олсун!
Рамазански бајрам | |
---|---|
Тип | Исламски |
Званичан назив | арап. |
Обележава | муслимани |
Датум | 1 шевал[1] (Саудијска Арабија и неке друге земље)[2] |
Повезан са | Рамадан, Eid al-Adha |
Рамазански бајрам је ранији од два званична празника који се славе унутар ислама (други је Курбан-бајрам). Овај верски празник муслимани обележавају широм света јер означава крај једномесечног поста Рамазана од зоре до заласка сунца.[4] Овај празник пада на први дан шевала у исламском календару; ово није увек на исти грегоријански дан, јер почетак сваког лунарног хиџретског месеца варира у зависности од тога када локалне религиозне власти виде нови месец. Празник је познат под разним другим именима на различитим језицима и земљама широм света. Тај дан се назива и Мали бајрам, или једноставно Бајрам.[5][6]
Рамазански бајрам има посебан намаз (исламска молитва) који се састоји од два реката (јединице), који се обично обављају на отвореном пољу или у великој сали. Може се изводити само у џемату (jamāʿat) и садржи шест додатних текбира (подизања руку до ушију док се изговара „Алах Акбар“, што значи „Бог је највећи“) у ханифијској школи сунитског ислама: три на почетку првог реката и три непосредно пре рукуа у другом рекату.[7] Друге сунитске школе обично имају 12 такбира, слично подељених у групе од седам и пет. У шиитском исламу, салат има шест текбира у првом рекату на крају кираета, пре рукуа, и пет у другом.[8] У зависности од јуристичког мишљења о локалитету, овај намаз је или фарз (فرض, обавезан), мустахаб (снажно се препоручује) или мандуб (مندوب, пожељан). Након намаза, муслимани славе Рамазански бајрам на различите начине,[9] а храна („бајрамска кухиња“) је централна тема, која такође даје празнику надимак „слатки Бајрам“ или „шећерна гозба“.[10][11]