From Wikipedia, the free encyclopedia
Рак тестиса или тестикуларни рак је ријетка врста тумора која првенствено погађа млађе мушкарце.[1][2][3] Најчешћи симптом тестикуларног рака је безболна квржица/израслина или оток тестиса, појава крви у ејакулату, болови у доњем делу стомака и леђа (узроковани метастазама у лимфним чворовима уз аорту). Остали симптоми могу укључивати тупу бол и осјећај тежине у мошницама.[4][5]
Тестикуларни рак је најчешћи код мушкараца европског поднебља. На свјетском нивоу болест се од 1960. удвостручила и највише се јавља у Скандинавији, Њемачкој и Новом Зеланду, и то најчешће у животном добу од 15 до 40 година. Стопа рака тестиса се недавно почела повећавати и код припадника црне расе. Разлог разлика по расној основи када је у питању учесталост овог облика рака није познат.
Превенција рака тестиса није могућа, али пазећи унапред самопрегледом на симптоме рака тестиса болесници могу рачунати на успешно лечење. Самопреглед треба обављати једном месечно. Тестиси морају бити опуштени, и треба изабрати топлу просторију. Најбоље вршити када је кожа скротума опуштена, обично након туширања топлом водом.
После туширања станите испред огледала и добро осмотрите предео полних органа. Важно је приметити било какав оток или увећање скротума. Почните прегледом једног тестиса, лаганим притиском пропуштајући га кроз обе руке (кажипрст и средњи прст горе палчеви доле). Тестиси не морају бити исте величине. Наставите са опипавањем пасеменика који се налазе иза сваког тестиса. Затим прегледајте канале спермовода који се пипају као покретне чврсте цеви. Поновите поступак и са другим тестисом.
Тестиси су два мушка полна органа овалног облика који су смјештени у скротуму са обје стране пениса. Они су важан дио мушког репродуктивног система јер производе сперму и хормон тестостерон, који игра главну улогу у сексуалном развоју мушкараца. Узроци рака тестиса нису познати, али откривен су фактори ризика који повећавају шансе за развој тог обољења:
Већина патолога користи класификациони систем Свјетске здравствене организације за тестикуларне туморе.[6][7] Најчешћи тип рака тестиса је познат као „герм ћелијски тестикуларни рак“. Герминативне ћелије тело користи да помогне стварање сперме. Постоје две подврсте тумора герминативних ћелија тестикуларног рака. То су:
Остале ретке хистолошке врсте рака тестиса које не спадају у рак герминативних ћелија су саркоми, мезотелиом, лимфом, леукемија и рак сертолијевих и лејдигових ћелија, који ако се не уоче у почетном стадијуму и не буду хируршки третирани, имају лошу прогнозу. Рак тестиса може имати одлика два или више хистолошка типа (да се у једном тумору у различитим процентима јаве нпр. семином, тератом, ембрионални карцином, рабдомиосарком). Тада говоримо о мешовитом тумору, чија се прогноза одређује према најмалигнијој компоненти.
Диагноза се поставља уз помоћ лабораторијских налаза и дијагностичких тестова:
Након одређених тестова онколошки конзилијум одређује стадијум болести и лечење:
Рак герминативних ћелија је један од ријетких облика тумора који се може успјешно лијечити чак и када постоје удаљене метастазе. Начин лијечења зависи од стадијума болести и патохистолошке слике, односно врсте тумора. Три стандардна лечења су:
Редовни накнадни прегледи су од изузетног значаја за мушкарце који су лечени од рака тестиса. Попут свих облика рака, рак тестиса се може поново вратити. Након завршеног лечења рака тестиса, обављају се контроле свака 3 месеца, а затим сваких 6 месеци до 5 године од завршетка лечења. Након 5 година контрола се обавља 1х годишње. У току праћења потребно је пратити вредности тумор маркера АФП, ХЦГ-бета, ензема ЛДХ, крвне слике, РТГ плућа, ултразвук здравог тестиса и скротума, евентуално компјутеризоване томографије.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.