![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9e/Greek_uc_psi_icon.svg/langsr-640px-Greek_uc_psi_icon.svg.png&w=640&q=50)
Развојна психологија
научна студија о томе како и зашто људи расту, мењају се и прилагођавају током свог живота / From Wikipedia, the free encyclopedia
Развојна психологија је научна студија о томе како и зашто људи расту, мењају се и прилагођавају током свог живота. Научници су се првобитно бавили бебама и децом, а област се проширила на адолесценцију, развој одраслих, старење и цео животни век.[1] Развојни психолози имају за циљ да објасне како се размишљање, осећања и понашања мењају током живота. Ово поље испитује промене[2] у три главне димензије, а то су физички развој, когнитивни развој и социјално-емоционални развој.[3] У оквиру ове три димензије налази се широк спектар тема укључујући моторичке вештине, извршне функције, морално разумевање, усвајање језика, друштвене промене, личност, емоционални развој, самопоимање и формирање идентитета.
Развојна психологија испитује утицаје природе и неговања на процес људског развоја, као и процесе промене контекста током времена. Многи истраживачи су заинтересовани за интеракције између личних карактеристика, понашања појединца и фактора средине. Ово укључује друштвени контекст и изграђено окружење.[4] Текуће дебате у вези са развојном психологијом укључују биолошки есенцијализам наспрам неуропластичности и фазе развоја наспрам динамичких система развоја. Истраживања у развојној психологији имају нека ограничења, али у овом тренутку истраживачи раде на томе да схвате како прелазак кроз фазе живота и биолошки фактори могу утицати на наше понашање и развој.[5]
Развојна психологија обухвата низ области,[2] као што су педагошка психологија, дечија психопатологија, форензичка развојна психологија, развој детета, когнитивна психологија, еколошка психологија и културолошка психологија. Утицајни развојни психолози из 20. века су Ури Бронфенбренер, Ерик Ериксон, Зигмунд Фројд, Ана Фројд, Жан Пијаже, Барбара Рогоф, Естер Телен и Лaв Виготски.[6]