From Wikipedia, the free encyclopedia
Психолошки аспекти храњења значајни су и комплексни јер утичу на целовит развој детета. Само храњење је неговање односа између детета и одраслог. Као у свим активностима и у храњењу треба са дететом сарађивати, третирати га као равноправног партнера.
Мајчина храна је нормална физиолошка храна одојчета. Храњењем на грудима успоставља се емотивна веза између мајке и детета. Поред породице, јаслице и вртић су значајни фактори социјализације детета, па велику улогу у томе има сестра-васпитач и васпитач. Поред деце на вртић се адаптирају и њихови родитељи. Особље вртића треба да покаже професионалност и толеранцијом и разумевањем помогне деци и родитељима.
Треба имати у виду да су навике храњења један од облика понашања које се социјализују и да представља за дете сложен развојни задатак. Детету је у формирању ових навика потребна подршка одраслих али само до мере до које је стимулативна и у правцу стицања независности. Подршка одраслих која спутава децу претвара се у фрустрацију, гушење независности. Грешке се јављају услед недовољне флексибилности и стрпљења.
Сам чин храњења траје много краће кад га обави мајка него кад се препусти детету, па се дешава да дете нема довољно и правовремено могућности да савлада ову навику. Ако сестра-васпитач или васпитач наставе нове грешке, оне ће негативно утицати на дечију личност.
У нези и васпитању треба узети у обзир ове карактеристике јер начин живота, садржај и методе васпитања утичу на целокупни равој детета.[1]
Први контакт са вртићем је за већину деце фрустрација а један од најчешћих видова реакције на фрустрацију је регресија - враћање на нижи ниво понашања. Дете онда показује несамосталностпри храњењу (Трогодишње дете је у стању да савлада основне облике самосталног узимања хране).
Разговор са родитељима омогућава сестри-васпитачу да сазна све у вези са исхраном детета: када и колико једе, коју врсту хране, на који начин (цуцла, кашичица); храна коју не једе или на њу је алергично. У време адаптације не треба спроводити никакве измене у исхрани а поготово присиљавати дете да једе. Прихватање хране један је од знакова прилагођавања.
Прелазак на нову врсту хране, нов начин храњења (за столом, делимично самостално) спроводи се постепено, доследно и увек у сарадњи са дететом и родитељима.
За оброк дете треба бити припремљено. То значи суво, пресвучено, умивено, чистих руку и носа.
Без обзира ког је дете узраста и колико се само припрема за оброк, ове припреме су једнако важне.
И беба од десет месеци и дете од све године, да би задовољно појели оброк траже негу, али и топлину и сарадњу. На пример: дете које се тек пробудило неће моћи (ни хтети) да одмах из кревета пређе на храњење и одмах отвара уста. Исто тако дете из игре не може одмах да једе. Прање руку и умивање смирују децу и припремају за оброк.
Неприхватљиви поступци сестре-васпитача су ако се од деце тражи да у апсолутној тишини, потпуно неактивна чекају оброк.
Присиљавање детета да једе није дозвољено. Потребно је тражити прави узрок отпору и одбијању хране. Дете које је повратило ручак (осим ако је болесно) отворено се супроставља притиску.
Родитељи се највише интересују како је њихово дете јело. Треба им стрпљиво и детаљно одговарати, нарочито ако постоји проблем у исхрани.
Порекло, узрок проблема не мора бити у установи јер храњење је процес који има своју предисторију у породици и не мора бити у директној вези са поступцима које је мајка користила у исхрани детета. Зато је одговорност на сестри-васпитачу и на васпитачу који може да наслеђене проблеме учини озбиљнијим или да их ублажи.
Преближан став родитеља према храњењу негативно утиче на дете а врши притисак и на васпитача.
Поред притисака које трпи од родитеља сестре васпитачи и васпитачи су суочени са објективним околностима: Велики број деце у групама, дуго чекање на оброке који стижу из централне кухиње, недовољан трпезаријски простор и сл. али те околности не смеју служити као оправдање за грешке у (васпитним) поступцима при храњењу.
Три најчешћа типа неадекватног (недозвољеног) реаговања:
Психолог Весна Огњеновић разматрајући психолошке аспекте храњења наводи истраживања која говоре о повезаности исхране и психолошких својстава детета.
У једној серији истраживања (Eichenwald и Fry, 1969), доказано је да лоша исхрана у раном, критичном периоду може имати великог утицаја на интелектуални и емоционални развој детета. Лоше храњена деца не показују довољно радозналости и активности типичних за свој узраст.
Студија Brockmanа и Riccuti-а (1971), утврђује повезаност између лоше исхране и когнитивних дефицита код мале деце. Аутори су применили један врло једноставан тест који је захтевао класификацију осам сличних објеката. Субјекти су били изразито потрањена деца једне сиромашне четврти Лиме и показали су знатно мањи интелектуални учинак у односу на нормално ухрањену децу. Значи да и квалитет исхране добија своје значајно место и у контексту психичког развоја.[2]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.