Проблем личног идентитета
From Wikipedia, the free encyclopedia
У филозофији, проблем личног идентитета[1] бави се начином на који је неко у стању идентификовати једну особу у одређеном временском интервалу. Питања која се постављају јесу шта је оно што сачињава идентитет једне особе и шта је оно што је чини истом у различитим временским периодима.
У савременој метафизици, ствар личног идентитета назива се дијахроним проблемом личног идентитета. [2]Синхрони проблем се односи на питање које особине и особине карактеришу човека у датом тренутку. Аналитичка и континентална филозофија распитују се о природи идентитета. Континентална филозофија се бави концептуалним одржавањем идентитета када се суоче са различитим филозофским пропозицијама, постулатима и претпоставкама о свету и његовој природи.[3][4]
Лични идентитет означава оне аспекте нечије личности које та особа сматра посебно важним за разумевање себе и разликовање од других. Људи су појединачна бића која се могу упознати и затим и препознавати. За људе мора бити могуће да преносе свој идентитет од једног временског тренутка до другог. Ако нема трајности личног идентитета онда не људи не би могли да сматрају искуства која су доживели својим.