Притисак
From Wikipedia, the free encyclopedia
Притисак (тлак) је количник силе која делује нормално на површину и површине на коју сила делује нормално,[1] што се представља формулом У међународном систему мерних јединица () притисак се мери паскалом (), који је дефинисан као сила од 1 њутна () по 1 , што се представља формулом У Србији, Закон о мерним јединицама и мерилима, поред паскала допушта употребу у јавном саобраћају и јединице бар (1 = 100.000 ). Употреба ранијих јединица као што су атмосфера (1,013 · 105 ) чија је ознака , висина воденог и живиног стуба ( и ) и др. није допуштена Законом.
У течностима у миру влада хидростатички притисак који зависи од дубине и једнак је тежини вертикалног стуба течности, јединичног попречног пресека, изнад посматране тачке. Делује у свим смеровима подједнако. Хидродинамички притисак се јавља у течностима у кретању и зависи од брзине течности и њене густине. Хидраулички притисак се ствара дејством спољне силе на течност и преноси се на цео систем подједнако. Притисак гаса узрокован је кретањем његових молекула и зависи од његове густине (специфичне запремине) и температуре је парцијални притисак гасова. Атмосферски притисак потиче од тежине ваздуха и одређен је тежином вертикалног стуба ваздуха над јединичном површином. Притисак паре течности: за сваку дату температуру течности у затвореном суду формира се изнад ње засићења пара под притиском који расте са температуром. Притисак светлости настаје на осветљеним телима. Сунчева светлост изазива притисак од 2 до 5 у зависности од рефлексивности површине. Притисак звука на неко тело настаје под дејством звучних таласа.