Природњачки музеј у Лондону
музејска институција у УК / From Wikipedia, the free encyclopedia
Природњачки музеј у Лондону (енгл. ) је музеј природе који излаже широки спектар експоната из различитих области историје природе. Музеј је један од три велика музеја на улици у Јужном Кенсингтону у Лондону поред Научног музеја и Музеја Викторије и Алберта, а највећи део музеја налази се у улици Кромвел.
Природњачки музеј у Лондону | |
---|---|
Natural History Museum, London | |
Оснивање | 1881. |
Локација | Лондон, Уједињено Краљевство Енглеска |
Координате | 51.495983° С; 0.176372° З / 51.495983; -0.176372 |
Колекција | природних врста |
Посетиоци | 5.226.320 (2018)[1] |
Директор | Douglas Gurr |
Веб-сајт | nhm.ac.uk |
У музеју се налазе експонати који покривају око 70 милиона врста живих и изумрлих биљних и животињских врста које су груписане у 5 главних колекција: ботаника, ентомологија, минералогија, палеонтологија, и зоологија. Музеј је светски признат истраживачки центар специјализиран у таксономији, идентификацији и конзервацији. Поседује различите збирке од научне и историјске важности, међу којима је и колекција врста коју је прикупио Чарлс Дарвин. Музеј је познат по изложби скелета диносауруса. Садржи и библиотеку са великм бројњм књига, часописа и уметничких колекција везане за рад и истраживање научних департмана.
До 1963. године, Природњачки музеј је био део Британског музеја. Након тога се издвијио као посебан музеј и задржао име Британски музеј (природна историја), иако је и тада био познат као Природњачки музеј. По броју посетиоца, Природњачки музеј заузима четврто место на листи најпосећенијих музеја на свету са забележених преко 4 милиона посета у 2009. години.[2]
Као и други национални музеји у Уједињеном Краљевству који се финансирају из јавних фондова, Природњачки музеј не наплаћује улазницу.[3] Музеј је ослобођена добротворна организација и ванресорно јавно тело под покровитељством Одељења за културу, медије и спорт.[4][5] Принцеза од Велса је покровитељка музеја.[6] У музеју има око 850 запослених. Две највеће стратешке групе су Група за јавно ангажовање и Група за науку.[7]