![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c5/Bak%25C3%25BC_gece_g%25C3%25B6r%25C3%25BCn%25C3%25BC%25C5%259F%25C3%25BC.jpg/640px-Bak%25C3%25BC_gece_g%25C3%25B6r%25C3%25BCn%25C3%25BC%25C5%259F%25C3%25BC.jpg&w=640&q=50)
Привреда Азербејџана
From Wikipedia, the free encyclopedia
Азербејџан има привреду која је окончала своју пост-совјетску транзицију у главну нафтну економију (са завршетком нафтовода Баку-Тбилиси-Чејхан). Прелазак на производњу нафте довео је до значајних стопа раста, јер су пројекти дошли достигавши 26,4% у 2005. (други највећи раст БДП-а у 2005. години само у Екваторијалној Гвинеји) и 34,6% у 2006. години (највиши на свету) пре него што се смањио на 10,8% и 9,3% у 2008. и 2009. години[9]. Реална стопа раста БДП-а за 2011. годину била је очекивана да буде 3,7%, али је пала на 0,1%[10]. Велике резерве нафте имају велики допринос економији. Национална валута, азербејџански манат, била је стабилна 2000. године, депрецирајући за 3,8% у односу на долар. Буџетски дефицит је износио 1,3% БДП-а у 2000. години.
Привреда Азербејџан | |
---|---|
![]() Баку, финансијски и привредни центар Азербејџана | |
Валута | азербејџански манат |
Фискална година | календарска година |
Чланство у организацијама | CIS, ECO, GUAM, WTO |
Статистика | |
БДП (номинална) | ![]() PPP: ![]() Rank: 88th[1] |
БДП раст | 1.1% (2015), -3.1% (2016) 0.1% (2017e), 1.8% (2018f)[2] |
БДП по становнику | -![]() ![]() |
БДП по сектору | пољопривреда (5,7%), индустрија (61,2%), услуге (33,2%) (2014)[1] |
Инфлација (ИПЦ) | ![]() |
Становништво испод линије сиромаштва | ![]() |
Џини индекс | 33.7 (2008) |
Радна снага | 6,12 милиона (2011[ажурирање])[1] |
Главне индустрије | петролеум, гас, нафта, метална индустрија, хемијска индустрија, индустрија текстила и памука, прехрембена индустрија |
Размена | |
Извоз | ![]() |
Извозна добра | нафта и гас, машинерије, метали, хемикалије, прехрамбена индустрија |
Главни извозни партнери | ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
Увоз | ![]() |
Увозна добра | нафта, метали, хемикалије, прехрамбена индустрија |
Главни увозни партнери | -![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
СДИ stock | ![]() |
Бруто спољни дуг | $9,833 милијарди (31. децембар 2014)[8] |
Јавне финансије | |
Јавни дуг | ![]() |
Приходи | ![]() |
Расходи | ![]() |
Све вредности, ако није другачије назначено, изражене су у америчким доларима |
Напредак у економским реформама је заостајао за макроекономском стабилизацијом. Влада је предузела регулаторне реформе у неким областима, укључујући и значајно отварање према трговинској политици, али неефикасна јавна управа у којој су трговински и регулаторни интереси међусобно ограничени ограничава утицај ових реформи. Влада је у великој мери завршила приватизацију пољопривредног земљишта и малих и средњих предузећа. У августу 2000. године, влада је покренула други корак приватизације у којем се приватизовала многа велика државна предузећа. Од 2001. године економску активност у земљи регулише Министарство економског развоја Азербејџанске републике.