Председнички избори у САД 2024.
60. четворогодишњи председнички избори у САД / From Wikipedia, the free encyclopedia
Председнички избори у САД 2024. биће одржани у уторак 5. новембра 2024. године, а званични резултати Изборничког гласања биће објављени 6. јануара 2025. Ово су 60. председнички избори по редоследу, а одржаваће се заједно са изборима за сва места Представничког дома, и 33 места, односно око трећине Сената.
Овом чланку је потребна лектура текста. То подразумева исправку граматичких, правописних и интерпункцијских грешака или тона. |
Овај чланак садржи информације о тренутном или предвиђеном догађају. Могуће је да чланак садржи непроверене податке. Могуће су честе промене садржаја током развоја догађаја. |
| |||||||||||||||||
538 чланова Изборничког колегијума 270 гласова потребно за победу | |||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||||||||||||
Изборна карта за изборе 2024. на основу пописа становништва из 2020. године. | |||||||||||||||||
|
Ови председнички избори су први који се одржавају према попису становништва из 2020. године, што значи да су између појединих савезних држава прерасподељени бројеви представника у Представничком дому, што утиче и на број изборника (електора) Изборничког колегијума из тих држава. Тако Тексас и Флорида уместо 38 и 29 изборничких гласова на председничким изборима 2020. сада имају 40 и 30, док су Њујорк и Калифорнија изгубили по 1 глас, а самим тим и по једног представника у Представничком дому. На овим изборима укупно има 538 чланова Изборничког колегијума.
Кандидати из политичких партија се одређују на унутарстраначким изборима такозваним примарним, а они се састоје од кокуса (caucus) (јавног позиционог гласања), и директног тајног гласања (primary). Председничке дебате организује Национална комисија за председничке дебате, приватна компанија настала обостраном подршком Демократске и Републиканске странке. Да би неки председнички кандидат учествовао на њима, комисија прописује да он мора да има бар 15% националне подршке, чиме је по неким тумачењима скоро загарантовано да само Демократе и Републиканци могу да учествују на њима. Поред те две партије, Либертаријанска (Слободарска) и Зелена странка су једине које углавном имају права кандидовања у свих 50 савезних држава, и оне такође организују и своје предизборе и предлажу своје кандидате, али због помало контроверзног правила о улазном прагу за дебате они до сада нису учествовали на њима.
У САД председника грађани не бирају директно, већ то ради Изборнички колегијум. Чланови изборничког колегијума се одређују пре избора, а грађани својим гласом за председника САД на дан избора, који је у уторак 5. новембра 2024, у ствари поручују изборницима (електорима) да у име те савезне државе гласају за одабраног кандидата. Прави избори за председника се одржавају у децембру 2024. када Колегијум заседа и гласа. Целокупни колегијум се не скупља на једном месту, већ се на дан гласања састају у главним градовима својих савезних држава. Сваки изборник има по 2 гласа; један за председника и један за потпредседника. Приликом гласања изборник не мора да гласа за председничког кандидата који је победио у његовој савезној држави, мада у некима постоје законске последице за тај чин, али бар један од његова два гласа мора да буде за кандидата који нема исту државу пребивалишта као изборник. По окончању гласања се гласови шаљу у Вашингтон, где ће на заједничком заседању оба дома Конгреса 6. јануара 2025. бити јавно прочитани и пребројани. У случају успешних избора, инаугурација новоизабраног председника се одржава 20. јануара 2025.
Уколико ниједан председнички кандидат не освоји бар 270 изборничких гласова, онда се без обзира на учинак осталих председничких кандидата он бира у Представничком дому. У том случају за председника гласају државни представници, а кандидат који освоји већину представника из те државе добија 1 глас одатле. У међувремену председник Представничког дома постаје в.д. председника САД. Слично, ако ниједан кандидат за потпредседника не освоји бар 270 изборничких гласова, онда се без обзира на учинак осталих кандидата за потпредседника он бира у Сенату. За разлику од Представничког дома, приликом ових избора се сваки појединачни глас сенатора посебно рачуна.