Председнички избори у САД 2020.
59. председнички избори у САД / From Wikipedia, the free encyclopedia
Председнички избори у Сједињеним Државама 2020. били су 59. четворогодишњи председнички избори одржани у уторак, 3. новембра 2020.[lower-alpha 2] Демократска номинација бившег потпредседника Џоа Бајдена и млађе америчке сенаторке из Калифорније Камале Харис победила је тадашњег републиканског председника Доналда Трампа и потпредседника Мајка Пенса.[3] Избори су одржани у позадини глобалне пандемије КОВИД-19 и повезане рецесије . На изборима је забележен највећи одзив бирача у процентима од 1900. године, при чему је свака од две главне листе добила више од 74 милиона гласова, што је премашило рекорд Барака Обаме од 69,5 милиона гласова из 2008. године. Бајден је добио више од 81 милион гласова,[4] највише гласова икада датих за неког кандидата на председничким изборима у САД.[5]
| |||||||||||||||||||||||||||||
538 чланова Изборничког колегијума 270 гласова потребно за победу | |||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Регистровано | 252.274.000 | ||||||||||||||||||||||||||||
Излазност | 62,8% 7,1%[1] | ||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||
Изборна карта за изборе 2020. на основу пописа становништва из 2010. године. | |||||||||||||||||||||||||||||
|
У конкурентским предизборима на којима је било највише кандидата за било коју политичку странку у модерној ери америчке политике, Бајден је обезбедио демократску председничку номинацију у односу на свог највећег ривала, сенатора Бернија Сандерса. Бајденов потпредседник, Харис, постала је први Афроамериканац, први азијски Американац и трећа жена[lower-alpha 3] потпредседнички кандидат на листи главне странке. Трамп је обезбедио поновну номинацију, добивши укупно 2.549 делегата, што је један од највише у историји председничких примарних избора, за једног делегата другог места Била Велда на републиканским предизборима.[6] Џо Џоргенсен је обезбедила Либертаријанску председничку номинацију са Спајком Коеном као њеним потпредседником, а Хауи Хокинс је обезбедио председничку номинацију Зелених са Анђелом Никол Вокер као његовом кандидатом.
Централна питања избора укључивала су јавно здравље и економске утицаје текуће пандемије КОВИД-19; грађански немири као реакција на полицијско убиство Џорџа Флојда и других; Врховни суд након смрти Рут Бејдер Гинсбург и потврде Ејми Кони Барет; и будућност Закона о приступачној нези [7][8][9] Због пандемије која је у току, рекордан број гласачких листића је дат превремено и поштом.[10] Много више регистрованих демократа гласало је путем поште него регистрованих републиканаца.[11][12] Као резултат великог броја гласачких листића послатих поштом, у неким колебљивим државама дошло је до кашњења у пребројавању гласова и извештавању; ово је довело до тога да су главне новинске куће одложиле своју пројекцију Бајдена и Хариса као новоизабраног председника и потпредседника до јутра 7. новембра, три и по дана након избора. Главне медијске мреже пројектују државу за кандидата када постоји високо статистичко поверење да је мало вероватно да ће изванредни глас спречити пројектованог победника да на крају освоји ту државу.[13]
Бајден је на крају добио већину у Изборном колегијуму са 306 електорских гласова, док је Трамп добио 232. Кључ за Бајденову победу биле су његове победе у демократским државама појаса хрђе Мичиген, Пенсилванија и Висконсин, које је Трамп донео 2016. и чијих је комбинованих 46 електорских гласова било довољно да се избори помери за оба кандидата. Бајден је такође постао први демократа који је победио на председничким изборима у Џорџији од 1992. године, у Аризони од 1996. и у 2. конгресном округу Небраске од 2008. године.[14][15]
Пре, за време и после дана избора, Трамп и бројни други републиканци су учествовали у агресивном и без преседана[16][17][18][19][20] покушају да сруше изборе и пониште резултате,[21] лажно тврдећи широко распрострањена превара бирача и покушај да се утиче на процес пребројавања гласова у државама које се мењају,[22][23][24][25] у ономе што су многи описали као покушај државног удара. Државни тужилац Вилијам Бар и званичници у свакој од 50 држава нису пронашли доказе о распрострањеној превари или неправилностима на изборима.[26][27] Федералне агенције које надгледају изборну безбедност саопштиле су да је то најбезбеднији у америчкој историји.[28][29][30] Трампова кампања и њени савезници, укључујући републиканске чланове Конгреса,[31] наставили су да се ангажују у бројним покушајима да пониште резултате избора подношењем бројних тужби у неколико држава (од којих је већина повучена или одбачена),[32][33][34] ширење теорија завере које се односе на превару,[35] вршење притиска на републиканске изборне званичнике (укључујући, пре свега, државног секретара Џорџије Бреда Рафенспергера, у телефонском позиву који је касније постао широко објављен ) и законодавце да промене резултате,[36] вршећи притисак на Министарство правде да прогласи изборе „корумпираним“ и интервенише,[37][38] приговарајући сертификацији Изборног колеџа у Конгресу,[39][40] и одбијајући да сарађује са председничком транзицијом Џоа Бајдена.[41] Уз обећање Трампа да никада неће попустити на изборима и након што је охрабривао своје следбенике да се „паклено боре“, гомила Трампових присталица напала је Капитол Сједињених Држава 6. јануара 2021. године, током заједничке седнице Конгреса одржане ради потврђивања Изборног колеџа.[42][43][44] Трамп је 7. јануара признао нову администрацију не помињући Бајденово име.[45][46][47] Бајден и Харис су инаугурисани 20. јануара 2021. Трамп је оптужен 1. августа 2023. по четири тачке у вези са завером да се пониште резултати.