Предео изузетних одлика Планина Цер
заштићени предео изузетних одлика у Србији From Wikipedia, the free encyclopedia
Предео изузетних одлика Планина Цер је заштићено подручје у северозападној Србији, на јужном ободу Панонског басена, са запада омеђен Дрином, са југозапада долином Јадра, а северне стране Мачвом.
| Предео изузетних одлика Планина Цер | |
|---|---|
IUCN категорија III (споменик природе) | |
 | |
  | |
| Најближи град | Лозница, Шабац,  Србија |
| Координате | 44° 37′ 23.75″ N 19° 24′ 17.29″ E |
| Површина | 6259,62 хектара |
| Основано | 2023. године |
Завод за заштиту природе Србије је доставио 1. јула 2019. године Студију заштите Предела изузетних одлика „Планина Цер”[1] Министарству заштите животне средине Републике Србије које га је 2023. прогласио за предео изузетних одлика[2] са заштитом природног подручја прве категорије и режимима заштите другог и трећег степена.[1]
Део је еколошки значајног подручја Републике Србије које је према Уредби о еколошкој мрежи идентификован редним бројем 31 и обухвата просторну целину на којој се налази међународно значајно подручје за птице.[1]
Административно се налази на територијама градова Лозница и Шабац, на површини од укупно 6259,62 хектара, од тога 65,03% је у државној својини, 25,04% у приватној, 12,22% у црквеној, 0,65% у јавној и 0,06% у друштвеној.[1]
Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја сврстава се у прву категорију – међународног и националног изузетног значаја.[1]
Садржи четиристо тринаест биљних таксона једног или више организама, од којих сто тридесет и једна врста има национални и међународни значај.[2] Међу њима су крвавац, пет врста орхидеја – заврата бела, калужђарка, остружница, шиљореп, каћунак, салеп и вимењак, двадесет и девет врста дрвећа – дванаест са списка реликтних, ендемичних, ретких и угрожених ксеротермних климатогених заједница храстова, цера, китњака и граба.[2]
Од животиња садрже седам врста водоземаца – шест строго заштићених и осам врста гмизаваца – четири врсте строго заштићених међу којима су даждевњак, алпски мрмољак, барска корњача, белоушка и рибарица и специфичне степске врсте – пољска волухарица, зец и ласица.[2]
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
