![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/be/Prague_liberation_1945_konev.jpg/640px-Prague_liberation_1945_konev.jpg&w=640&q=50)
Прашки устанак
From Wikipedia, the free encyclopedia
Прашки устанак (чеш. ) избио је 5. маја 1945. године са циљем ослобођења Прага од немачке окупације током Другог светског рата. Претходних шест година окупације подстакло је антинемачко расположење а приближавање совјетске Црвене армије и Треће армије САД пружало је шансу за успех.
Прашки устанак | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Део чешког отпора нецистичкој окупацији током Другог светског рата | |||||||||
![]() Маршал Црвене армије Конев у ослобођеном Прагу, мај 1945. | |||||||||
| |||||||||
Сукобљене стране | |||||||||
Чешки отпор Армија владе РОА | Немачка | ||||||||
Команданти и вође | |||||||||
Франтишек Слунечко Карел Кутлвашр Сергеј Буњаченко |
Карл Херман Франк Рудолф Тусен Карл Фридрих фон Пиклер-Бургхаус | ||||||||
Јачина | |||||||||
30.000, РОА 18.000 | 40.000, авиони | ||||||||
Жртве и губици | |||||||||
1.694-2.898 мртвих, 3.000 рањених | 380-953 мртвих |
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d3/Sudetendeutsche.png/640px-Sudetendeutsche.png)
Дана 5. маја 1945. године, у последњим данима рата у Европи, чешки грађани спонтано су напали немачке окупаторе и чешки лидери отпора који су се скривали појавили су се, како би се придружили устанку. Руска ослободилачка армија, која се борила за Немце, пребегла је и подржала Чехе. Немачке трупе су извршиле контранапад, али њихов напредак успориле су барикаде које је изградило чешко становништво. 8. маја чешки и немачки лидери потписали су прекид ватре омогућавајући немачким снагама да се повуку из града, али нису све јединице Вафен-СС то послушале. Борбе су се наставиле до 9. маја, када је Црвена армија ушла у скоро ослобођени град.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a6/Pra%C5%BEsk%C3%A9_povst%C3%A1n%C3%AD%2C_vyp%C3%A1len%C3%A1_Starom%C4%9Bstsk%C3%A1_radnice_02.jpg/640px-Pra%C5%BEsk%C3%A9_povst%C3%A1n%C3%AD%2C_vyp%C3%A1len%C3%A1_Starom%C4%9Bstsk%C3%A1_radnice_02.jpg)
Устанак је био бруталан, јер су обе стране починиле ратне злочине. Насиље над Немцима, које је санкционисала чехословачка влада, наставило се и након ослобођења и било је правдано као освета за окупацију или као средство за подстицање Немаца на бег. Генерал Двајт Ајзенхауер је наредио Трећој армији да не прискочи у помоћ чешким побуњеницима, што је подрило кредибилитет западних сила у послератној Чехословачкој. Уместо тога, устанак је представљен као симбол чешког отпора нацистичкој власти, а ослобађање уз помоћ Црвене армије искористила је Чехословачка комунистичка партија за повећање подршке комунизму.