![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/33/Botman_-_Emperor_Nicholas_I_%2528cropped_2%2529.jpg/640px-Botman_-_Emperor_Nicholas_I_%2528cropped_2%2529.jpg&w=640&q=50)
Православље, Аутократија и Националност
идеолошка доктроина руске царевине под царем Николајем I / From Wikipedia, the free encyclopedia
Православље, Аутократија и Националност (рус. ), такође познат као званична националност,[1][2] је била доминантна империјална идеолошка доктрина руског цара Николаја I. Доктрина је тражила царско јединство под православним хришћанством и апсолутном влашћу цара, док је истовремено потискивала идеје које су се сматрале деструктивним за такво јединство. Следио је шири европски реакционарни тренд који је тежио да обнови и одбрани политичке институције које су збачене у Наполеоновим ратовима.[3]
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/33/Botman_-_Emperor_Nicholas_I_%28cropped_2%29.jpg/640px-Botman_-_Emperor_Nicholas_I_%28cropped_2%29.jpg)
„Тријаду“ званичне националности првобитно је предложио министар просвете Сергеј Уваров у свом циркуларном писму од 2. априла 1833.[4] упућеном просветним радницима.[5] Убрзо су га прихватили Николај и његов естаблишмент и стекао је широко јавно признање, гласно подржан од интелектуалаца као што су Михаил Погодин,[6] Фјодор Тјучев,[7] и Николај Гогољ.[7]
Критичари те политике видели су овај принцип као позив на русификацију. Ипак, сама чињеница постојање ове идеолошке доктрине, као прве руске државне политичке идеологије од 16. века, [5] је указивала на брзу транзицију нације ка модерности.[8]