![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/74/Subcutaneous_emphysema_abdomen_arrows2.jpg/640px-Subcutaneous_emphysema_abdomen_arrows2.jpg&w=640&q=50)
Поткожни емфизем
From Wikipedia, the free encyclopedia
Поткожни емфизем или субкутани емфизем (ПЕ, СЕ) настаје када се гас или ваздух акумулирају и продиру испод коже, где нормално не би требало да буде присутан гас. Поткожно се односи на поткожно ткиво, а емфизем се односи на заробљене ваздушне џепове. Пошто ваздух углавном долази из грудног коша, поткожни емфизем се обично јавља око горњег дела трупа, на пример на грудима, врату, лицу, у пазуху и рукама, где је у стању да путује са малим отпором дуж лабавог везивног ткива унутар површних фасција.[1]
Поткожни емфизем | |
---|---|
Синоними | Crepitus; Subcutaneous air; Tissue emphysema; Surgical emphysema |
![]() | |
ЦТ трбуха пацијента са поткожним емфиземом (означено стрелицом) | |
Специјалности | ургентна медицина |
Поткожни емфизем има карактеристичан осећај пуцкетања на додир, осећај који је описан као осећај сличан додиру топлих зрнаца пиринча.[2] Овај осећај ваздуха под кожом познат је као поткожна крепитација.
Описане су бројне етиологије поткожног емфизема. Лајнек је први пут препознао пнеумомедијастинум као медицински ентитет, који је пријавио као последицу трауме 1819. Касније, 1939. године, у болници Џонс Хопкинс, др Луис Хаман поткожни емфизем је описао код жена после порођаја (понекад познат као Хаманов синдром). Међутим, у неким медицинским круговима, уместо тога може бити познатији као Маклинов синдром по Л. Маклину, 1939. и Ц.Ц. и М.Т. Маклину, који су 1944. године, кумулативно детаљније описали патофизиологију емфизема.[3]
Поткожни емфизем може бити резултат пункције делова респираторног или гастроинтестиналног система. Нарочито у грудима и врату, у којима ваздух може да остане заробљен као резултат продорне трауме (нпр прострелне ране или убодне ране) или тупе повреде.
Инфекција (нпр гасна гангрена) може изазвати заробљавање гаса у поткожном ткиву. Поткожни емфизем може бити узрокован јатрогено медицинским процедурама и медицинским стањима која узрокују да притисак у алвеолама плућа буде већи од притиска у ткивима изван њих.[4] Његов најчешћи узроци су пнеумоторакс или цев у грудном кошу која је зачепљена крвним угрушком или фибринозним материјалом. Поткожни емфизем се може јавити и спонтано услед руптуре алвеола, са драматичном клиничком сликом.[5] Када је стање узроковано операцијом, назива се хируршки емфизем.[6] Термин спонтани поткожни емфизем се користи када узрок није јасан.[5]
Поткожни емфизем није сам по себи опасан , али може бити симптом веома опасних основних стања, као што је пнеумоторакс.[7] Иако основна стања захтевају лечење, поткожни емфизем обично се мале количине ваздуха апсорбују. Међутим, поткожни емфизем може бити непријатан и може ометати дисање, а често се лечи уклањањем ваздуха из ткива, на пример коришћењем игала са великим отворима, резова на кожи или поткожне катетеризације.