![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/3/3a/%25D0%259F%25D0%25BE%25D1%2581%25D0%25BB%25D0%25B5%25D0%25B4%25D1%259A%25D0%25B0_%25D0%25BA%25D1%2583%25D1%259B%25D0%25B0_%25D1%2581%25D0%25B0_%25D0%25BB%25D0%25B5%25D0%25B2%25D0%25B5_%25D1%2581%25D1%2582%25D1%2580%25D0%25B0%25D0%25BD%25D0%25B5_2009.jpg/640px-%25D0%259F%25D0%25BE%25D1%2581%25D0%25BB%25D0%25B5%25D0%25B4%25D1%259A%25D0%25B0_%25D0%25BA%25D1%2583%25D1%259B%25D0%25B0_%25D1%2581%25D0%25B0_%25D0%25BB%25D0%25B5%25D0%25B2%25D0%25B5_%25D1%2581%25D1%2582%25D1%2580%25D0%25B0%25D0%25BD%25D0%25B5_2009.jpg&w=640&q=50)
Последња кућа са леве стране (филм из 2009)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Последња кућа са леве стране (енгл. ) амерички је хорор филм из 2009. године, режисера Дениса Илијадиса. Представља римејк истоименог филма Веса Крејвена из 1972. Главне улоге тумаче Тони Голдвин, Моника Потер, Гарет Дилахант, Арон Пол и Сара Пакстон. Крејвен је учествовао и у стварању овог филма као продуцент.
Последња кућа са леве стране | |
---|---|
![]() Постер филма У сваком комшилуку постоји једна кућа за коју одрасли шапућу деци да јој се не приближавају. Сада вас Вес Крејвен, творац „Страве у Улици брестова”, одводи у једну од тих кућа. | |
Изворни наслов | The Last House on the Left ИМДБ ![]() |
Жанр | хорор |
Режија | Денис Илијадис |
Сценарио | Адам Алека Карл Елсворт |
Продуцент | Вес Крејвен Шон Канингем Маријана Мадалена |
Темељи се на | филм Последња кућа са леве стране (1972) редитеља Веса Крејвена |
Главне улоге | Тони Голдвин Моника Потер Гарет Дилахант Арон Пол Спенсер Трит Кларк Марта Макисак Сара Пакстон |
Музика | Џон Марфи |
Директор фотографије | Шерон Мир |
Монтажа | Питер Макналти |
Продуцентска кућа | [1] [1] [1] |
Дистрибутер | Јуниверсал пикчерс[1][2] |
Година | 2009. |
Трајање | 110 минута |
Земља | ![]() |
Језик | енглески |
Буџет | 15 милиона долара[1] |
Зарада | 46 милиона долара[2] |
Веб-сајт | |
веза |
Продукцијска кућа „Роуг пикчерс” је 2006. откупила права на филм и тада се кренуло са планирањем римејка. Вес Крејвен је био заинтересован да види како би филм изгледао са већим буџетом, пошто је у оригиналу из 1972, због веома ниског буџета, био принуђен да избаци сцене које је желео да сними како би завршио причу.[2] Првобитни сценарио, који је написао Адам Алек, садржао је елементе натприродног, звог чега га је студио одбацио и унајмио Карла Елсворта да направи преправке. Један од елемената које је редитељ Илијадис по сваку цену желео да избегне, јесте претварање филма у сплатер пун сцена мучења − поджанр који је 2000-их постао популаран због филмског серијала Слагалица страве. За Крејвена и Илијадиса, Последња кућа са леве стране пре свега илуструје како једна најнормалнија породица може бити доведена дотле да почини најстрашнија убиства. Крејвен је сличну тему, али на нешто другачији начин, обрадио и у свом филму Брда имају очи (1977).
Филм је добио генерално позитивне критике и зарадио преко 46 милиона долара, са три пута мањим буџетом.[1][2] Био је номинован за Награду Сатурн за најбољи хорор филм.