Митра Митровић-Ђилас, прва жена министар у Влади Србије
Жене у Србији су право гласа добиле тек 12. августа1945. године, одлуком Привремене народне скупштине Демократске Федеративне Југославије, у чијем се склопу налазила и тадашња Федерална Држава Србија налазила. Тада су, бар формално, изједначене са мушкарцима. Право да учествују у политичком животу много раније су имале српске жене на територијама у саставу Аустроугарске. Тако је новембра 1918. године у раду Велике народне скупштине у Новом Саду, која је одлучивала о припајању Баната, Бачке и БарањеКраљевини Србији, учествовало чак шест жена посланица. По припајању оне су то право изгубиле, јер према тадашњим законима, који су важили у Краљевини Србији, положај удате жене био је исти као и положај малолетних или умно поремећених лица. Било им је забрањено чак и учешће у рату. Упркос оваквом положају многе Српкиње оставиле су неизбрисив траг у српској, али и светској историји, као и у многим областима јавног живота...
Изабрана биографија
Симонида Немањић, фреска у српском манастиру Грачаница
Симонида се родила 1294. године, као једина ћерка Ирине (Јоланде) од Монферата, друге супруге византијског цара Андроника II Палеолога. Ирина и Андроник су већ имали три сина: Јована, Теодора и Димитрија. Ирина је имала и неколико побачаја. Када је дошло време да се царица поново породи, по речима историчара Георгија Пахимера, једна од дворских дама је предложила да се у току порођаја истовремено пред иконама дванаест апостола одржавају молитве и запали по једна свећа исте величине. По овом византијском обичају, новорођенче је требало назвати по апостолу испред чије иконе би свећа последња догорела. Пошто се најдуже одржала свећа пред иконом св. Петра, чије је првобитно име било Симон, девојчица је добила име Симонида, уникатно име у византијској традицији.
Након склапања мира између српског краља Милутина и византијског цара Андроника II 1299, Андроник је понудио Милутину руку своје малолетне кћери, као гаранцију мира и пријатељства између две државе, начинивши Симониду најмлађом српском краљицом. Симонида је умрла после 1345. као монахиња. Песник Милан Ракић је написао поему „Симонида“, а Милутин Бојић је написао драму „Краљева јесен“. Астероид 1675 Симонида који је открио астроном Милорад Б. Протић је добио име по Симониди Немањић.
Рељеф у мермеру који приказује мотив из легенде о жени узиданој у темеље тврђаве у Скадру. У нашој народној поезији то је лик младе Гојковице из епа Зидање Скадра
Олга Илић, прва позната Српкиња која се сликала обнажена
Краљица Марија са синовима, принчевима Петром, Томиславом и Андрејом