![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/76/%25D0%259E%25D0%25B1%25D0%25B8%25D1%2582%25D0%25B0%25D1%2582%25D0%25B5%25D0%25BB%25D0%25B8_%25D0%2590%25D0%25B7%25D0%25BE%25D0%25B2%25D0%25BE-%25D0%25A1%25D0%25B8%25D0%25B2%25D0%25B0%25D1%2588%25D1%2581%25D0%25BA%25D0%25BE%25D0%25B3%25D0%25BE_%25D0%25B7%25D0%25B0%25D0%25BF%25D0%25BE%25D0%25B2%25D0%25B5%25D0%25B4%25D0%25BD%25D0%25B8%25D0%25BA%25D0%25B0_%25D0%25BD%25D0%25B0_%25D0%2591%25D0%25B8%25D1%2580%25D1%258E%25D1%2587%25D0%25B5%25D0%25BC_%25D0%25BE%25D1%2581%25D1%2582%25D1%2580%25D0%25BE%25D0%25B2%25D0%25B5.jpg/640px-%25D0%259E%25D0%25B1%25D0%25B8%25D1%2582%25D0%25B0%25D1%2582%25D0%25B5%25D0%25BB%25D0%25B8_%25D0%2590%25D0%25B7%25D0%25BE%25D0%25B2%25D0%25BE-%25D0%25A1%25D0%25B8%25D0%25B2%25D0%25B0%25D1%2588%25D1%2581%25D0%25BA%25D0%25BE%25D0%25B3%25D0%25BE_%25D0%25B7%25D0%25B0%25D0%25BF%25D0%25BE%25D0%25B2%25D0%25B5%25D0%25B4%25D0%25BD%25D0%25B8%25D0%25BA%25D0%25B0_%25D0%25BD%25D0%25B0_%25D0%2591%25D0%25B8%25D1%2580%25D1%258E%25D1%2587%25D0%25B5%25D0%25BC_%25D0%25BE%25D1%2581%25D1%2582%25D1%2580%25D0%25BE%25D0%25B2%25D0%25B5.jpg&w=640&q=50)
Понтско-каспијска степа
From Wikipedia, the free encyclopedia
Понтско-каспијска степа, формирана од „Каспијске степе” и „Понтске степе”, је степа која се протеже од северних обала Црног мора (Pontus Euxinus из антике) до северног подручја око Каспијског језера. Протеже се од Добруџе у североисточном крају Бугарске и југоисточне Румуније, преко Молдавије и јужне и источне Украјине, преко руског северног Кавказа, региона јужне и доње Волге до западног Казахстана, поред казахстанске степе на истоку, обе чине део веће евроазијске степе. Он чини део палеарктичког царства и биома умерених травњака, савана и шибља.
Понтско-каспијска степа | |
---|---|
![]() Степа у „Националном парку природе Азов-Сиваш”, Украјина, са поново насељеним коњима. | |
![]() | |
Екологија | |
Царство | Палеарктичка зона |
Биом | умерени травњаци, саване и жбуње |
Границе | Списак
|
Географија | |
Подручје | 994.000 km2 (384.000 sq mi) |
Земље |
Подручје одговара Кимерији, Скитији и Сарматији класичне антике. Током неколико миленијума, бројна племена номадских коњаника користила су степу; многи од њих су наставили да освајају земље у насељеним регионима Европе, западне Азије и јужне Азиј.
Термин „Понтско-каспијски регион” се користи у биогеографији у односу на флору и фауну ових степа, укључујући животиње из Црног мора, Каспијског мора и Азовског мора. Генетска истраживања су идентификовала овај регион као највероватније место где су коњи први пут припитомљени.[1]
Према најзаступљенијој теорији индоевропских студија, Курганској хипотези, понтско-каспијска степа је била домовина говорника протоиндоевропског језика.[2][3][4][5]
Понтско-каспијска степа покрива површину од 994.000 km2 (384.000 sq mi) Европе, протеже се од Добруже у североисточном делу Бугарске и југоисточне Румуније, преко јужне Молдавије, Украјине, преко Русије и северозападног Казахстана до Уралских планина. Степа је на северу омеђена источноевропском шумском степом, прелазном зоном мешовитих травњака и умерених лишћарских и мешовитих шума.
На југу, степа се протеже до Црног мора, осим границе Крима и западног Кавказа са морем, где кримски субмедитерански шумски комплекс дефинише јужну ивицу степа. Степа се протеже до западне обале Каспијског мора у Дагестанској области у Русији, али сува каспијска низинска пустиња лежи између степе и северозападне и северне обале Каспијског мора. Казахстанска степа омеђује степу на истоку.
Понтско-каспијска мора су остаци Тургајског мора, продужетка Паратетиса који се простирао јужно и источно од Урала и покривајући већи део данашње Западносибирске низије у мезозоику и кенозоику.