From Wikipedia, the free encyclopedia
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
Пожежена (рум. ) је насеље и седиште истоимене општине, која припада округу Караш-Северин у Румунији. Насеље је значајно по присутној српској националној мањини у Румунији.
Пожежена Pojejena | |
|---|---|
 Румунска православна црква у Пожежени | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Румунија |
| Жупанија | Караш-Северин |
| Општина | Пожежена |
| Становништво | |
| — (2021) | 961 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 46′ 27″ С; 21° 34′ 45″ И |
| Временска зона | (), лети () |
| Апс. висина | 76 |
  Пожежена Пожежена на карти Румуније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 327300 |
| Позивни број | 0255 |
| Регистарска ознака | |
Село Пожежена се налази уз Дунав, у румунском делу Ђердапа (код месних Срба познат као Банатска клисура). Године 1774. постоје два милитарска насеља: Српска и Румунска Пожењена. Од Пожежене је почињао Ђердап, или како се пре звао "Демир капија" ("гвоздена врата"), где је Дунав врло сужен високим стенама, и као да ври у казану. Наспрам места се пре усред Дунава налазила велика стена што штрчи из воде - Бабакај.[1] Изнад насеља издижу се Банатске планине.
Пожежена (као Possusin) се помиње 1475. године као војно утврђено место на левој страни Дунава, под угарским краљем Матијом.[2] Име места вероватно говори о ватри, о страдању под Турцима, и значи буквално "спаљена".
Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да се милитарско место "Српска Пожежена" налази у Ракаждијском округу, Новопаланачког дистрикта. Становништво је тада било измешано, српско и влашко. Исто важи за "Румунску Пожежену".[3]
Претплатници једне српске књиге из Српске Пожежене, исту су наручили у Новој Молдави. Били су то: Василије Павловић "штраглер", и Јосиф Јовановић "иберлајтер".
Место Српска Пожежена је средином 19. века бежило видан пораст броја становника. Тако је 1847. године ту било 394 православца Србина, а две деценије касније 484 душа.[4] По митрополијском попису из 1865. године ту живи 1.000 православних становника, а у селу једина парохија је шесте платежне класе. Румунска Пожежена је подигла парницу против Српске Пожежене, са којом је дотле у заједници била. Пошто су Румуни прешли у Румунску митрополију, хтели су и да део црквеног иметка изнесу. Будимпештански суд је међутим прихватио разлоге, које је изнео адвокат Петар Ивковић, као српски епархијски заступник, и донео 1889. године пресуду, којом су Румуни су били одбијени.[5] Године 1891. из митрополијског фонда за отцепљење помешаних општина, одређено је да се Српској Пожежени годишње даје по 200 ф. да исплаћују Румуне.[6]
Године 1905. Српска Пожежена је мала општина у Белоцркванском срезу. Ту живи 606 становника у 122 дома. Срба је било 602 душе или 85%, са 116 кућа или 95% од укупног броја. Од јавних здања ту су православна црква и комунална школа. Функционишу у насељу пошта и телефон.
По "Румунској енциклопедији" ујединиле су се обе Пожежене, у једно насеље "Пожежену" 1968. године.
По последњем попису из 2002. године село Пожежена имало је 1.260 становника.[7] Последњих деценија број становника опада.
Село је од давнина било вишенародно, а месни Срби су одувек били мањина. Национални састав на појединим пописима био је следећи:
| Година пописа | 1910. год. | 1992. год. | 2002. год. |
| Укупно ст. | 1.572 | 1.386 | 1.260 |
| Срби | 619 (39,4%) | 305 (22,0%) | 320 (25,4%) |
| Румуни | 876 (55,7%) | 1.037 (74,8%) | 896 (71,1%) |
| остали | 77 (4,9%) | 44 (3,2%) | 44 (3,5%) |
Православно парохијско звање и црквене матичне књиге воде се од 1778. године. У месту је православна црква брвнара посвећена Св. арханђелима Михајлу и Гаврилу. До 1792. године обе Пожежене је опслуживао заједнички српски свештеник у истој заједничкој цркви. У тој православној парохији је 1846. године било 943 становника православца. Свештеник је тада био поп Илија Стојадиновић.[8] Православна црква је сазидана 1793. године од стране оба села и посвећена је Св. архистратизима Михајлу и Гаврилу (Арханђелима). По познијем српском извору када је реч о матрикулама, произилази другачије: пожењенско парохијско звање је основано 1794. године од када се и црквене матице воде.[9] Пароси стари били су: Јефтимије Богдановић (1794—1812), Јован Стојадиновић (1812—1833), Илија Стојадиновић (1830—1846), Јосиф Станковић (1847—1874), Симеон Стојадиновић (1874—1884) и Теофан Миленковић (од 1884). Поп Миленковић је био родом из места, а служи ту већ 29 година. На црквеном торњу су 1905. године висила сва четири звона. То је парохија најниже шесте платежне класе, парохијског дома нема, а српско православно гробље постоји. Парохијска сесија је мала и износи само 9 кј, а црквено-општински земљишни посед је такође 9 кј.
Помиње се 1800. године учитељски стан "од камена". Народна школа у Пожежени имала је 1846. године 70 ученика, којима је предавао учитељ Тома Котез. Тражио се стечајем учитељ у Српској Пожежени 1881. године, да предаје на српском и мађарском језику, за понуђену плату од 200 ф. Основна школа у Српској Пожежени је 1905. године комуналног статуса. Постоји једно школско здање грађено 1896. године сасвим по пропису. Сва четири наставна разреда седе у истој, јединој учионици. Школски врт је постојао и био уређен. Учитељ је 1905. године Максим Молдован родом из Вршца, који је ту већ три године. Био је стално намештен, са учитељским декретом и бавио се виноградарством. Редовну наставу је тада похађало 74 ђака, а недељну школу 30 старијих ученика.[10]
У Српско-пожеженској компанији скупио је 1831. године Игњатије Петровић "иберрајтер" много претплатника за српски календар. Тако су се писали Јован Стојановић парох, Дамјан Богдановић трговац још тридесетак виђенијих грађана из околине.[11]
