From Wikipedia, the free encyclopedia
Побуна на Косову и Метохији почела је 1995, након усвајања Дејтонског споразума којим је окончан рат у Босни и Херцеговини. Године 1996. Ослободилачка војска Косова (ОВК) започела је нападе, који су били усмерени на зграде српских владиних институција и на полицијске станице. Побуна је довела до рата на Косову и Метохији у фебруару 1998.[1][2][3]
Побуна на Косову и Метохији | |||
---|---|---|---|
Део ратова у Југославији и увод у рат на Косову и Метохији | |||
Датум | 27. мај 1995 — 27. фебруар 1998. (2 године и 9 месеци) | ||
Локација | |||
Резултирало | почетак рата на Косову и Метохији | ||
Стране у цивилном сукобу | |||
Водеће фигуре | |||
Званичници југословенских Срба су 1968. године упозоравали на растући албански национализам, а до новембра уследиле су немире и демонстрације хиљада Албанаца који су позивали да Косово добије статус републике, независни универзитет на албанском језику, а неки и на уједињење са Албанијом.[4][5] Тито је преправио југословенски устав (1974) и покушао да се позабави притужбама Албанаца додељивањем покрајини Косово аутономију и овлашћења као што је вето у савезном процесу доношења одлука сличан оном у републикама. [6][7] Косово је функционисало као де факто република јер су косовски Албанци стекли способност да остваре блиске независне спољне односе, трговинске и културне везе са Албанијом, независни универзитет на албанском језику и Албанолошки институт, Академију наука и удружење писаца са способношћу да управљају албанским застава. [7]
Војни претходници ОВК почели су касних 1980-их са оружаним отпором српској полицији која је покушавала да приведе албанске активисте.[8] Пре ОВК, њени чланови су били део организација као што су Национални покрет Косова и Народни покрет за ослобођење Косова. [9] Оснивачи касније ОВК били су укључени у протесте на Косову 1981. године. Многи албански дисиденти су ухапшени или пресељени у европске земље, где су наставили субверзивне активности. Репресија над албанским национализмом и албанским националистима од стране власти у Београду ојачала је покрет за независност и усмерила међународну пажњу на положај косовских Албанаца.[10] [11]
Од 1991. до 1992. албански националиста Адем Јашари и око 100 других етничких Албанаца који су желели да се боре за независност Косова прошли су војну обуку у општини Лабинот-Мал у Албанији.[12] Након тога, Јашари и други етнички Албанци починили су неколико аката саботаже усмерених на српски административни апарат на Косову. Покушавајући да га ухвати или убије, српска полиција је 30. децембра 1991. опколила Јашарија и његовог старијег брата Хамеза у њиховој кући у Преказу. У опсади која је уследила, велики број косовских Албанаца похрлио је у Преказ, приморавајући Србе да се повуку из села.[13] Док је био у Албанији, Јашарија је 1993. ухапсила влада Салија Берише и послала у затвор у Тирани [14] пре него што је пуштен заједно са другим милитантима косовских Албанаца на захтев албанске војске. [15] Јашари је покренуо неколико напада у наредних неколико година, циљајући на Војску Југославије и српску полицију на Косову. [13] У пролеће 1993. одржани су састанци „Домовина зове“ у Арауу у Швајцарској у организацији Џавита Халилија, Азема Силе, Јашара Салихуа и других. [16] Стратег ОВК Џавит Халили рекао је да је 1993. ОВК „размотрила, а затим одбацила моделе ИРА, ПОО и ЕТА“. [17] Неки новинари тврде да је напад на Глоговац у мају 1993. године у којем је погинуло пет српских полицајаца, а два рањена, био први напад који је извршила ОВК.[18]
До почетка 1990-их било је напада на полицијске снаге и службенике тајних служби који су злостављали албанске цивиле.[8] Српски полицајац је убијен 1995. године, наводно од стране ОВК. [19] Од 1995. ОВК је настојала да дестабилизује регион, надајући се да ће Сједињене Државе и НАТО интервенисати. [20] Српске патроле су упадале у заседу, а полицајци убијени. [20] Тек следеће године организација ОВК је преузела одговорност за нападе.[19]
ОВК, првобитно састављена од неколико стотина Албанаца, напала је неколико полицијских станица и ранила многе полицајце 1996–1997. године.[21]
Британски недељник The European је 1996. објавио чланак француског стручњака у коме се наводи да су „немачке цивилне и војне обавештајне службе биле укључене у обуку и опремање побуњеника са циљем да учврсте немачки утицај на Балкану. Рођење ОВК 1996. године поклопило се са именовањем Хансјоерга Гајгера за новог шефа БНД (немачке тајне службе). Људи из БНД-а били су задужени за одабир регрута за командну структуру ОВК од 500.000 Косовара у Албанији.“[22] Бивши виши саветник немачког парламента Матијас Кунцел покушао је касније да докаже да је немачка тајна дипломатија била кључна у помоћи ОВК од њеног настанка. [23]
Представници ОВК састали су се са америчким, британским и швајцарским обавештајним агенцијама 1996. године, [20] [24] и вероватно „неколико година раније“ [24], а према Тhe Sunday Times, „амерички обавештајци су признали да су помогли у обуци косовских Ослободилачке војске пре НАТО бомбардовања Југославије”. [25] Обавештајци су, међутим, негирали да су били умешани у наоружавање ОВК.
У фебруару 1996. ОВК је предузела низ напада на полицијске станице и службенике југословенске владе, рекавши да су југословенске власти убијале албанске цивиле у оквиру кампање етничког чишћења. [26] Српске власти су осудиле ОВК као терористичку организацију и повећале број снага безбедности у региону. Ово је имало контрапродуктиван ефекат јачања кредибилитета ОВК међу популацијом косовских Албанаца. Дана 22. априла 1996. извршена су четири напада на српско безбедносно особље готово истовремено у неколико делова Косова.
У јануару 1997. српске снаге безбедности убиле су команданта ОВК Захира Пајазитија и још двојицу вођа у нападу на аутопуту између Приштине и Митровице и ухапсиле више од 100 албанских милитаната. [27]
Јашарија је југословенски суд 11. јула 1997. године осудио за тероризам у одсуству. Хјуман рајтс воч је касније описао суђење, у којем је такође осуђено четрнаест других косовских Албанаца, као „[непоштовање] међународних стандарда“. [28]
Грађански рат у Албанији 1997. године омогућио је ОВК да набави велике количине оружја опљачканог из албанских оружарница. [29] Обавештајни извештај из 1997. године наводи да је ОВК примала приходе од трговине дрогом, коришћене за куповину оружја. [30] ОВК је добијала велика средства од организација албанске дијаспоре. Постоји могућност да су међу донаторима ОВК били људи умешани у илегалне активности као што је трговина дрогом, међутим нема довољно доказа да је и сама ОВК била умешана у такве активности. [31] [32] [33]
Саопштио је Северноатлантски савет НАТО-а да је ОВК „главни иницијатор насиља” и да је „покренула нешто што се чини као намерну кампању провокације”. [34]
Џејмс Бисет, канадски амбасадор у Југославији, Бугарској и Албанији, написао је 2001. да медијски извештаји показују да је „већ 1998. године Централна обавештајна агенција уз помоћ британске Специјалне ваздушне службе наоружавала и обучавала припаднике Ослободилачке војске Косова у Албанији да подстичу наоружање побуна на Косову“ са надом да би „НАТО могао да интервенише". [35]
Тражећи Адема Јашарија за убиство српског полицајца, српске снаге су поново покушале да нападну Јашаријево имање у Преказу 22. јануара 1998. године. [36] Пошто Јашари није био присутан, хиљаде косовских Албанаца су се спустиле на Преказ и поново успеле да потисну српске снаге ван села и околине. Следећег месеца, мала јединица ОВК упала је у заседу српских полицајаца. У сукобима који су уследили, погинула су четворица Срба, а двојица су повређена. У зору 5. марта 1998. ОВК је извршила напад на полицијску патролу у Преказу, [13] на шта је потом одговорила полицијска операција на имању Јашарија у којој је погинуло 58 Албанаца, укључујући Јашарија. [37] Четири дана након овога сазван је састанак НАТО-а, током којег је Медлин Олбрајт тражила антисрпски одговор. [20] НАТО је сада запретио Србији војним одговором. [20] Уследио је рат на Косову, уз накнадну интервенцију НАТО-а.
ОВК је извела 31 напад 1996. године, 55 у 1997. и 66 у јануару и фебруару 1998. [38] Након што је ОВК почетком марта 1998. убила четири полицајца, специјалне јединице српске полиције су узвратиле и напале три дреничка села. [38] Уследио је Косовски рат. Укупан број напада у 1998. години био је 1.470, у поређењу са 66 година раније. [38]
Између 1991. и 1997. године, углавном 1996-97, ОВК је убила 39 особа. [39] Напади између 1996. и фебруара 1998. године довели су до смрти 10 полицајаца и 24 цивила. [19]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.