Паскачићи су српска срењовјековна племићка породица. Служили су цару Душану, цару Урошу и Мрњавчевићима.
| Паскачићи | |
|---|---|
| Држава | Српско царство, Српска деспотовина, Држава краља Марка |
| Посједи | област Врања и Криве Паланке |
| Оснивач | Паскач |
| Владавина | око 1350. |
| Националност | српска |
Оснивач породице је Паскач. Његов двор се налазио у Славишту. Он је био кнез Славишта и кефалија Псаче за вријеме Стефана Душана. Заједно са својом породицом подигао је Манастир Светог Николе који се налази на његовом посједу у Псачи. Данас у манастиру се налази фреска која приказује све чланове породице Паскачић. Паскача наслеђује син Влатко као кнез Славишта. Послије смрти цара Душана, велики феудалци преузимају власт у држави. Послије смрти моћног кнеза Војислава Војиновића, најјачи господари постају Мрњавчевићи.. Тада почиње успон Паскачића. Влатко Паскачић уз подршку Мрњавчевића, преузима власт над великом облашћу између Врања и Криве Паланке, која је до тад била у посједу Дејановића. Влатко добија титулу Севастократора, а његов малолетни син Урош постаје Кесар.Вукашин Мрњавчевић 1365. постаје краљ Срба и Грка. Од тада се Влатко назива „севастократор се српске земље“. Титула севастократора и кесара упућује на то да су Паскачићи можда били у некој родбинској везик са Немањићима. Влатков син Угљеша, владао је Сурдулицом, Врањом и Прешевом. Био је веома близак Деспоту Стефану Лазаревићу. Сматра се да је учествовао у бици код Ангоре.
- Паскач
- Група аутора, „Родословне таблице и грбови српских династија и властеле (према таблицама Алексе Ивића)“ (друго знатно допуњено и проширено издање). .
- Фајфрић, Жељко. Света лоза Стефана Немање. Сремска Митровица: Табернакл. ISBN 86-85269-06-6 Проверите вредност параметра
|isbn=: checksum (помоћ). - Fine, John Van Antwerp (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-08260-5.
- М. Шуица, Немирно доба српског Средњег века, Властела српских обласних господара, Београд 2000.
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
