Орден братства и јединства

Орден братства и јединства (мкд. ; словен. ) је био одликовање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије у два степена, које се додељивало од 1943. до 1992. године.

ОРДЕН БРАТСТВА И ЈЕДИНСТВА
Додељује  СФР Југославија
Статус	не додељује се више
Установљен	15. август 1943.
Прво одликовање	1. септембар 1944.
Важносни ред одликовања
Следеће (више)	Орден заслуга за народ
Следеће (ниже)	Орден народне армије

Орден братства и јединства у једном степену установио је Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито 15. августа 1943. године Указом о одликовањима у Народноослободилачкој борби, а добијао се — за осведочени рад на остварењу јединства наших народа.^[1] После завршетка рата, Председништво Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије је 9. јуна 1945. године донело Закон о орденима и медаљама Демократске Федеративне Југославије према коме је Орден братства и јединства добио два реда, а додељивало за — нарочите заслуге у ширењу братства међу народима и народностима и развијању политичког и моралног јединства народа. Орден се носио на десној страни груди.^[2][3]

Законом о изменама и допунама Закона о одликовањима ФНР Југославије од 1. марта 1961. године извршена је измена назива Ордена, па је од тада имао следеће редове:^[2]

• Орден братства и јединства са златним венцем — 12 у важносном реду југословенских одликовања.
• Орден братства и јединства са сребрним венцем — 21 у важносном реду југословенских одликовања.

Аутори Ордена, као и већине југословенских одликовања, били су сликар Ђорђе Андрејевић Кун и вајар Антун Аугустинчић. Орден представља модификовани грб СФРЈ, у виду заједничког пламена најпре пет, а касније шест бакљи. Пламенове носи стилизована рељефна петокрака звезда, уоквирена ловоровим венцем златне или сребрне боје, у зависности од степена одликовања.Први примерци су били израђивани у Московској ковници новца у Совјетском Савезу. После рата, Орден се најпре израђивао у златарско-резбарској радионици „Браће Кнаус” у Загребу, а потом у Индустријској ковници „Орешковић Марко” (ИКОМ), такође у Загребу.^[4]

Од почетка доделе овог одликовања, 1. септембра 1944. до 31. децембра 1985. године додељено је 3.870 Ордена братства и јединства са златним венцем (I реда), а од 8. јуна 1945. до 31. децембра 1985. године додељено је 55.675 Ордена братства и јединства са сребрним венцем (II реда).^[4]

Изглед и траке одликовања
Орден братства и јединства са златним венцем	Орден братства и јединства са сребрним венцем
Изглед одликовања
Траке одликовања

Види још

• Братство и јединство

Референце

1. Зборник НОР 1949, стр. 300.
2. Историјски архив 2015, стр. 30.
3. Војни лексикон 1981, стр. 369.
4. Историјски архив 2015, стр. 31.

Литература

• Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, том , књига — Билтен Врховног штаба Народноослободилачке војске Југославије 1941—1945. Београд: Војно-историјски институт Југословенске армије. 1949.
• Војна енциклопедија том VI. Београд: Редакција Војне енциклопедије. 1973. ISBN.
• Опћа енциклопедија Југославенског лексикографског завода том VI. Београд: Југославенског лексикографског завода. 1980. ISBN.
• Војни лексикон. Београд: Војно издавачки завод. 1981. ISBN.
• Каталог изложбе: Одликовања из легата Историјског архива Београда (PDF). Београд: Историјски архив Београда. 2015. ISBN.