Окидачи астме
From Wikipedia, the free encyclopedia
Окидачи астме или покретачи астме су фактори или стимуланси који доводећи до каскаде интрацелуларних активности изазивају погоршање симптома астме или повећавају степен поремећаја протока ваздуха у дисајним путевима, који могу да резултују нападима астме.[1] Напад астме карактерише опструкција дисајних путева, хиперсекреција слузи и бронхоконстрикција услед контракције глатких мишића око респираторног тракта. Ово стање прати појава симптома који укључују широк спектар манифестација као што су недостатак даха, кашаљ, стезање у грудима и пискање.[2]
Напад астме обично је посредован процесом запаљења, у коме је окидач који може довести до низа имунолошких одговора посредован различитим типовима имуних ћелија.[3]
Уобичајени окидачи за астму укључују алергене као што су перут кућних љубимаца, гриње, полен и плесни. Од других врста окидача наводи се физичко вежбање, загађивачи ваздуха, дувански дим, влажност, хладан ваздух. И унос одређених лекови такође може играти улогу окидача у изазивању астме.[4]
Иако је предложено да се окидачи астме могу класификовати у три типа: алергијски окидачи, окидачи из окружења и физички окидачи, универзална категоризација окидача астме тек треба да се уради.[4]Друге студије међутим класификују окидаче астме у психолошке факторе, загађиваче ваздуха, физичку активност, алергене и инфекције.[5]
Астма је изузетно честа хронична болест која погађа преко 26 милиона људи и 7 милиона деце само у Сједињеним Америчким Државама.[3] Препознавање окидача за астму и његово избегавање може бити једноставан, али ефикасан начин да се пацијент успешно носи са болешћу и избегне напад астме.[6] Иако лек за астму тек треба да буде измишљен, различите методе лечења су доступне како за дугорочну контролу тако и за тренутно ублажавање напада астме.[7]