Озаљ
From Wikipedia, the free encyclopedia
Озаљ је град у Хрватској у Карловачкој жупанији. Према попису из 2001. Озаљ је имао 7.932 становника.
Озаљ | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Карловачка |
Становништво | |
Становништво | |
— 2001. | 7.932 |
— густина | 44,21 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 36′ 46″ С; 15° 28′ 40″ И |
Временска зона | (), лети () |
Површина | 179,40 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Гордана Липшинић |
Поштански број | 47280 Озаљ |
Позивни број | + 385 (0)47 |
Регистарска ознака |
Географија
Стари град Озаљ изграђен је на литици изнад реке Купе која на том месту излази из сутјеске и улази у отворенију долину. Овдје су се у прошлости као и данас укрштали путеви према Жумберку, Покупљу и Долењској, (Словенија).
Град је само 15-так километара удаљен од Словеније: са градовима Метликом (око 15 ), Чрномељем (око 30 ) и Новим Местом (око 35 ) добро је повезан како путевима тако и жељезницом. Стога има добре услове за међудржавну пограничну сарадњу.
Озаљ данас има основе и за развој туризма, нарочито културно-историјског и излетничког карактера. У граду се налази купалиште на реци Купи
- Географска ширина и дужина — 45°36' СГШ 15°28' ИГД
- Број становника (попис 2001) — 7.932
- Густина насељености — 44,21 становник на km²
- Површина — 179,4
- Реке — Купа, Добра
- Количина падавине — од 1.000 до 1.400
- Највиши врхови — Воденица 537 , Света Гера 1.178
- Заштитник — Свети Вид
- Први спомен града — 1244. године
- Статус града — 1996. године
Становништво
Насеље се почело развијати испод старога града, а Град Озаљ, по попису из 2001. године, има 7.932 становника. Од укупног становништва чак је 27% дневних миграната – највише у петнаестак километара удаљени Карловац са којим постоји друмска и железничка веза.
Број становника по пописима
Националност[1] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
бр. становника | 1.164 | 1.184 | 599 | 217 | 216 | 163 | 229 | 140 | 158 | 145 | 137 | 136 | 145 | 165 | 229 |
- напомене:
У 1981. повећано за делове подручја насеља Врховачки Сопот, Лукшићи Озаљски, Подграј и Солдатићи, у којима је и садржан део података од 1857. до 1971.
Озаљ (насељено место), национални састав
Националност[1] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
Хрвати | 1.089 (91,97%) | 573 (95,65%) | 193 (88,94%) | 197 (91,20%) |
Срби | 49 (4,13%) | 10 (1,66%) | 7 (3,22%) | 9 (4,16%) |
Југословени | 16 (1,35%) | 6 (1,00%) | 0 | 0 |
остали и непознато | 30 (2,53%) | 10 (1,66%) | 17 (7,83%) | 10 (4,62%) |
Укупно | 1.184 | 599 | 217 | 216 |
У табели национални састав за пописне године 1961. и 1971. нису обухваћени 1981. године насељу Озаљ припојени делови насеља Врховачки Сопот, Лукшићи Озаљски, Подграј и Солдатићи. Податке и напомену видети под наведеним насељима.
Попис 1991.
На попису становништва 1991. године, насељено место Озаљ је имало 1.184 становника, следећег националног састава:
Историја
Град се први пут помиње 1244. године као слободни краљевски град. Од краја 14. века (1398) у власништву је Франкопана из чијих је руку родбинским везама 1550. прешао под породицу Зрински која је остала власник града све до 1671. године.
Колико је Озаљ везан за Зринске и Франкопане, говори и податак да је за Дан града одређен 30. август — као успомена на догађај из 1671. када су погубљена двојица највећих хрватских племића.
Споменици и знаменитости
Средњовјековни град Озаљ, смештен на клисури изнад реке Купе; преправљен у дворац у 18. веку.
У Озаљу је на Купи изграђена и једна од првих хидроелектрана у Хрватској – 1908. почела је снабдевази енергијом индустријске погоне, али није послужила развоју озаљске индустрије, него карловачке. Неоренесансна зграда хидроелектране културни је споменик.
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.