![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/49/Ovidius_Metamorphosis_-_George_Sandy%2527s_1632_edition.jpg/640px-Ovidius_Metamorphosis_-_George_Sandy%2527s_1632_edition.jpg&w=640&q=50)
Овидијеве Метаморфозе
From Wikipedia, the free encyclopedia
Метаморфозе је еп који је Овидије, већ као зрео песник, објавио као своје обимом највеће дело. Садржај 15 књига су 250 прича које су написане у хексаграмима, а укупан број хексаграма је 11995. Приче обрађује низ митова који за тему имају преображаје и отелотворења појава, догађаја или појмова у разноразна обличја, од прве метаморфозе Хаоса до претварања Цезара у Звезду и апотеозе Августа.[2]
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/49/Ovidius_Metamorphosis_-_George_Sandy%27s_1632_edition.jpg/640px-Ovidius_Metamorphosis_-_George_Sandy%27s_1632_edition.jpg)
George Sandys's 1632 edition of Ovid's Metamorphosis Englished
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f2/Hayden_White_11.jpg/220px-Hayden_White_11.jpg)
Ликови у Овидијевим Метармофозама пролазе кроз невероватне преображаје – или су полубогови или јунаци и хероји или обични људи са свим својим манама и врлинама, а све шта има се догађа, Овидије приповеда стилом који је испуњен фантастиком.
Овидије је Метаморфозама покушао и успео створити свој , еп који је пун духа, а изграђен је на свету античког мита.
Из овог епа до данас су остали чувени одломци о претварању Дафне у ловор, о љубави Пирама и Тизбе, о Јасону и Медеји, о Ниоби, Дедалу и Икару, идилична новела о Филемону и Баукиди, као и мит о Орфеју и Еуридици.
Једно од најутицајнијих дела у западној култури, Метаморфозе, инспирисале су ауторе као што су Данте Алигијери, Ђовани Бокачо, Џефри Чосер и Вилијам Шекспир. Бројне епизоде из песме приказане су у признатим делима скулптуре, сликарства и музике. Иако је интересовање за Овидија избледело након ренесансе, дошло је до поновног оживљавања пажње за његово дело крајем 20. века. Данас Метаморфозе настављају да инспиришу и препричавају се кроз различите медије. Направљени су бројни преводи дела на енглески, од којих је први направио Вилијам Какстон 1480.[3]