Нукус
From Wikipedia, the free encyclopedia
Нукус је један од већих градова у Узбекистану, и главни град Републике Каракалпакије. Кроз град пролази река Аму Дарја.
| Нукус | |
|---|---|
 Нукус | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Узбекистан |
| Област | Каракалпакија |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2018. | 312.100[1] |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 17′ С; 59° 22′ И |
| Апс. висина | 76 m |
  Нукус Нукус на карти Узбекистана | |
Овај град је нагли процват доживео током совјетског периода, тако да је од омаленог града у 1932 до 1950-их година прерастао у модерно изграђен град. Због изолованости у њему је био смештен центар за хемијска истраживања. С обзиром да је центар био под управом Црвене армије у њему су тестирана хемијска оружја. Падом Совјетског савеза град је запостављен и због еколошке катастрофе са Аралским морем и град је озбиљно угрожен. Исушавање Аралског мора околина је претворена у пустињу и ветрови у ваздух дижу вишак соли. То је проззроковало епидемију многих хроничних болести и у овом граду.
Нукус је најпознатији као културни центар Узбекистана, и то пре свега због већег броја музеја у граду. Најпознатији музеј Нукуски музеј уметности који је добио име по Савитском и Државни музеј. Музеј уметности је познат по многим уметничким делима из периода од 1918. до 1935. године. Стаљин је све што је имало несовјетски приступ елиминисао у гулазима. Један од прогнаних уметника Савитски[2], али је он као и музеј опстао у овом граду због његове изолованости од остатка огромне државе.
У близини града постоји аеродром са редовним директним летовима за Москву и Ташкент. Такође, град има и аутобуску и железничку станицу са везом до свих градова у републици. Што се јавног превоза тиче поседује аутобусе и такси возила, с обзиром да се тролејбуси не користе од 2007. године.
Клима у овом граду је суптропска. Лета су дуга и изузетно топла, а зиме благе и кратке.
| Клима Нукус (1981—2010) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Максимум, °C (°F) | 0,7 (33,3) |
4,0 (39,2) |
11,7 (53,1) |
21,7 (71,1) |
28,7 (83,7) |
34,5 (94,1) |
36,2 (97,2) |
34,3 (93,7) |
27,9 (82,2) |
19,4 (66,9) |
10,0 (50) |
3,1 (37,6) |
19,35 (66,84) |
| Минимум, °C (°F) | −7,5 (18,5) |
−6,0 (21,2) |
−0,1 (31,8) |
8,2 (46,8) |
14,2 (57,6) |
19,1 (66,4) |
21,3 (70,3) |
18,9 (66) |
12,0 (53,6) |
4,9 (40,8) |
−0,8 (30,6) |
−5,5 (22,1) |
6,56 (43,81) |
| Количина падавина, mm (in) | 10,9 (0,429) |
7,9 (0,311) |
17,7 (0,697) |
15,3 (0,602) |
12,6 (0,496) |
4,0 (0,157) |
1,4 (0,055) |
1,7 (0,067) |
2,6 (0,102) |
7,5 (0,295) |
10,8 (0,425) |
12,1 (0,476) |
104,5 (4,112) |
| Дани са падавинама | 6,2 | 4,5 | 5,3 | 5,1 | 3,8 | 1,9 | 0,9 | 0,8 | 1,5 | 3,4 | 4,3 | 6,1 | 43,8 |
| Извор: Хидрометеоролошки сервис[3] | |||||||||||||
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
