Нордијска митологија
митологија северних германских народа / From Wikipedia, the free encyclopedia
Нордијска митологија је митологија северних германских народа, потиче из нордијског паганизма, наставља се кроз покрштавање Скандинавије и у модерно доба је у облику скандинавског фолклора. Као најсевернија грана германске митологије, нордијска митологија се састоји из прича о разним боговима, бићима и херојима потеклих из бројних извора који потичу из периода пре и после паганизма, укључујући и средњовековна скрипта, археолошке представе и фолклорну традицију.
Многи богови се помињу у изворним текстовима - Тор који са собом носи чекић, брани човечанство и неуморно се бори са својим непријатељима; Один, који има само једно око, на својим раменима носи два гаврана и путује кроз светове у потрази за знањем, човечанству је открио Рунске азбуке; прелепа богиња Фреја огрнута перјем која поседује магијске способности; осветољубива Скади која проводи своје време на завејаним планинама; моћни бог Њорд који доноси богатство и земљу, способан је да помири мора и ватру; бог Фрејр који утиче на фарме и климатске услове, доноси мир и задовољство човечанству; богиња Идуна која гаји јабуке које доносе вечну младост; мистериозни бог Хајмдал, син девет мајки, може да чује траву како расте, има златне зубе и најчешће у рукама држи рог; Локи, припадник Јотуна - расе дивова који су сила разарања, узрокује трагичну смрт Фригиног прелепог сина Балдера; и многа друга божанства.
Већина митологије која је опстала до данас се бави проблемима богова и њиховим односима са другима бићима, као што су људи и јотуни, бићима као што су пријатељи, непријатељи, љубавници или чланови породице богова. Космос се у Нордијској митологији састоји из Девет светова које спаја Игдрасил, космолошко дрво. Јединице времена и елемената космологије су персонификована као богови. Постоје многе верзије мита о настанку, у којима је свет створен из меса Имира, а прва два човека су Аскр и Ембла. Предвиђа се да ће ови светови понове да се роде после Рагнарока, када се дешава огромна битка између богова и њихових непријатеља, и цео свет изгори у пламену да би се препородио. Тамо ће се сусрести преживели богови, земља ће бити зелена и плодна, а два човека ће поново створити становништво Земље.
Нордијска митологија се развијала до отприлике 12. века када је хришћанство искорењује, али се и последња 2–3 века њеног развоја одигравају у средини у којој постоји одређени хришћански утицај. Важна је и чињеница да готово сви извори потичу из времена након покрштавања и да су њихови записивачи хришћани који записују материјал и њима самима далек, како у временском смислу, неколико векова, тако и у перцепцији и схватању тог погледа на свет. Ту су и честе неподударности па чак и контрадикторности међу изворима. Све су то чињенице због којих никада нећемо имати потпуну и целовиту слику о нордијској митологији. С друге стране, она засигурно никада није ни била потпуна. Као што се северногерманска разликује од митологија осталих Германа, врло је вероватно да постоје, наравно мање, и разлике на нордијском подручју. Наиме, на простору који заузима приближно 1.000.000 километара квадратних, у време кад се религија чувала и преносила усменим путем и кад је постојало много богова, поједина места су гајила култ различитих богова, што потврђују и топоними и археолошки налази. Према томе, сасвим је вероватно да су поједини митови на појединим подручјима имали различиту судбину, чували се, мењали или заборављали.