Новиград
From Wikipedia, the free encyclopedia
Новиград (итал. ) је град у Хрватској, у Истарској жупанији.
| Новиград | |
|---|---|
.jpg) Новиград | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Истарска |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 2.622 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 18′ 57″ С; 13° 33′ 47″ И |
| Временска зона | (), лети () |
  Новиград Новиград на карти Хрватске | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Антео Милош |
| Поштански број | 52466 Новиград |
| Регистарска ознака | PU |
Новиград је у прошлости био рибарски град, али у последње време у граду све више почиње да се развија туризам.
Географија
Налази се на западној обали Истарског полуострва, између Умага и Пореча. Удаљен је 25 километара од границе са Словенијом. По 15-ак километара је удаљен је од оближњих градских центара — Пореча, Умага и Буја. Град се простире на површини од 27 km².
Историја
Подручје данашњег Новиграда било је насељено већ у античка времена, о чему сведоче бројни споменици и археолошки локалитети. У писаним документима Новиград се спомиње као у 7. веку, односно као у у.
Новиград је, због свога положаја на малом полуострву и због свог плодног природног залеђа имао бурну прошлост. Своју ренесансу град доживљава од . до века када као седиште франачког кнеза Ивана постаје полазиштем продируће феудализације. Због честих ратова и заразних болести, град је од XVI-XVII. доживео стагнацију и скоро је сасвим опустео.
Град је пролазио кроз периоде византске ( века), франачке ( века), немачке (X-XIII века), млетачке (1270—1797), наполеонове (1805—1813), аустроугарске (1814—1918) и италијанске (1918—1943) управе.
Становништво
Град Новиград
На попису становништва из 2011. године, Град Новиград је имао 4.345 становника, од чега у самом Новиграду 2.622.
Према попису становништва из 2001. године у граду Новиграду живела су 4.002 становника[1] који су живели у 1.060 породичних домаћинстава.[2]
Кретање броја становника по пописима 1857—2001.[тражи се извор]
| година пописа | 1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. |
| бр. становника | 1.303 | 1.404 | 1.562 | 1.740 | 2.012 | 2.275 | 2.221 | 2.443 | 2.313 | 1.743 | 2.094 | 2.398 | 2.619 | 3.270 |
4.002 |
Напомена: Настао из старе општине Бује. До 1991. део података је садржан у граду Умагу.
Новиград (насељено место)
Према последњем попису становништва из 2001. године у насељеном месту Новиград живело је 2.629 становника, који су живели у 684 породична домаћинства.
Број становника по пописима
| година пописа | 1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. |
| бр. становника | 1.303 | 1.404 | 1.277 | 1.372 | 1.520 | 1.645 | 2.221 | 1.502 | 1.476 | 1.115 | 1.393 | 1.710 | 1.930 | 2.522 | 2.629 |
Напомена: У 1857., 1869. и 1921. садржи податке за насеља Бужинија и Дајла, а од 1857. до 1880. и у 1921. за насеље Антенал. У 1931. део података је садржан у насељу Бужинија. У 1880. и 1890. садржи део података за насеље Дајла.
Попис 1991.
На попису становништва 1991. године, насељено место Новиград је имало 2.522 становника, следећег националног састава:
| Попис 1991. | ||||
|---|---|---|---|---|
| Хрвати | 1.302 | 51,62% | ||
| Италијани | 371 | 14,71% | ||
| Срби | 105 | 4,16% | ||
| Словенци | 69 | 2,73% | ||
| Албанци | 66 | 2,61% | ||
| Југословени | 54 | 2,14% | ||
| Муслимани | 19 | 0,75% | ||
| Турци | 15 | 0,59% | ||
| Црногорци | 9 | 0,35% | ||
| Мађари | 7 | 0,27% | ||
| Словаци | 4 | 0,15% | ||
| Бугари | 3 | 0,11% | ||
| Македонци | 3 | 0,11% | ||
| Немци | 2 | 0,07% | ||
| Чеси | 2 | 0,07% | ||
| Аустријанци | 1 | 0,03% | ||
| Пољаци | 1 | 0,03% | ||
| Руси | 1 | 0,03% | ||
| неопредељени | 65 | 2,57% | ||
| регион. опр. | 377 | 14,94% | ||
| непознато | 46 | 1,82% | ||
| укупно: 2.522 | ||||
Привреда
Новиград је у прошлости био познат као рибарски град. 60-их година прошлог века град се окреће индустријском развоју. Велики се број људи почео запошљавати у текстилној индустрији и оближњем каменолому, а касније и у пољопривреди, нарочито у виноградарству и маслинарству. 70-их година прошлога века град се нагло окреће туризму. Туризам је и данас, уз рибарство, текстилну индустрију те пољопривреду најважнија привредна града.
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
