бивши хрватски фудбалер и садашњи тренер From Wikipedia, the free encyclopedia
Нико Ковач (Берлин, 15. октобар 1971) је бивши хрватски фудбалер и садашњи тренер. Тренутно је тренер екипе Волфсбурга.
Нико Ковач | |||
---|---|---|---|
Пуно име | Нико Ковач | ||
Датум рођења | 15. октобар 1971. | ||
Место рођења | Западни Берлин, Западна Немачка | ||
Висина | 1,78 m | ||
Позиција | везни | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
1989—1991 | Херта Целендорф | 25 | (7) |
1991—1996 | Херта Берлин | 148 | (15) |
1996—1999 | Бајер Леверкузен | 77 | (8) |
1999—2001 | Хамбургер | 55 | (12) |
2001—2003 | Бајерн Минхен | 34 | (3) |
2003—2006 | Херта Берлин | 75 | (8) |
2006—2009 | Ред бул Салцбург | 65 | (9) |
Репрезентативна каријера | |||
1996—2008 | Хрватска | 83 | (14) |
Тренерска каријера | |||
2009—2011 | Ред бул Салцбург (други тим) | ||
2011—2012 | Ред бул Салцбург (помоћник) | ||
2013 | Хрватска до 21 | ||
2013—2015 | Хрватска | ||
2016—2018 | Ајнтрахт Франкфурт | ||
2018—2019 | Бајерн Минхен | ||
2020—2021 | Монако | ||
2022— | Волфсбург |
Ковач је пореклом из Ливна (село Луснић), а рођен је у Берлину 1971. године.[1] Своју је каријеру је изградио у Бундеслиги, најпре у Херти, где је почео професионалну каријеру 1991. године. Након пет година отишао је у Бајер из Леверкузена, где је играо заједно са братом Робертом.
У Хамбургу је провео две године, до 2001, када је отишао у Бајерн из Минхена. У Херту се вратио 2003. и наставио с добрим играма. Пред крај сезоне 2005/06. челници берлинског клуба су га обавестили да му не желе продужити уговор,[2] па је Ковач каријеру наставио у Ред бул Салцбургу, где је 2009. и завршио играчку каријеру.[3]
Ковач је био дугогодишњи капитен фудбалске репрезентације Хрватске. За Хрватску је играо на Светском првенству 2002 у Јапану и Јужној Кореји, Европском првенству 2004 у Португалу, Светском првенству 2006. у Немачкој и Европском првенству 2008 у Аустрији и Швајцарској.
За репрезентацију је од 1996. до 2008. одиграо 83 утакмице и постигао 14 погодака.[4]
Након неколико година проведених као тренер друге екипе, Ред бул Салцбурга, Нико је заједно са братом Робертом почетком 2013. преузео вођење репрезентације Хрватске до 21 године.[5] Након одласка Игора Штимца са места селектора А репрезентације, 16. октобра 2013. године, Нико Ковач је преузео његову функцију.[6] Хрватска је под вођством Нике у две утакмице баража против Исланда изборила одлазак на СП у Бразилу.[7] На СП у Бразилу репрезентација није прошла групу. Након што је репрезентација освојила само један бод у последњем квалификацијском мини-циклусу при квалификацијама за ЕП 2016. године у Француској (у Азербејџану 0:0, у Норвешкој пораз од 2:0), Извршни одбор савеза једногласно је сменио Нику Ковача са места селектора репрезентације Хрватске.[8]
Ковач је 8. марта 2016. године постављен за главног тренера Ајнтрахта из Франкфурта.[9] Дебитовао је на клупи Ајнтратха, 12. марта 2016, на мечу са Борусијом из Менхенгладбаха када је његов тим поражен резултатом 3:0.[10] Пошто су завршницу сезоне дочекали на 16. месту, једини спас како не би испали из Бундеслиге било је да савладају Нирнберг. Након гола Хариса Сеферовића Ајнтрахт је победио резултатом 1:0 и остао у Бундеслиги.[11]
Сезону 2016/17. Ковач је са Ајнтрахтом завршио на 11. месту Бундеслиге. Ајнтрахт је стигао до финала Купа где је поражен од Борусије из Дортмунда резултатом 1:2.[12] У наредној 2017/18. сезони Ковач је успео да одведе Ајнтрахт до трофеја у Купу, након што је у финалу савладао Бајерн из Минхена (3:1). То је био први трофеј за Ајнтрахт после 30 година.[13]
Ковач је 13. априла 2018. званично потврђен као нови тренер Бајерн Минхена, а клуб је преузео од 1. јула исте године.[14] Први трофеј који је Ковач освојио са Бајерном је био Суперкуп Немачке у августу 2018.[15] Одмах у првој сезони на клупи Бајерна, Ковач осваја и титулу првака Немачке, те тако постаје тек други човек у историји Бајерна који је освојио титулу првака као играч и као тренер. Пре њега, то је пошло за руком само Францу Бекенбауеру.[16] Поред титуле првака, Ковач је са Бајерном у мају 2019. освојио и Куп Немачке.[17] Он је тако постао први човек у историји немачког фудбала који је освојио дуплу круну (првенство и куп) и као играч и као тренер - оба пута са Бајерном, 2019. као тренер и 2003. као играч.[18]
На клупи Бајерна се задржао до 3. новембра 2019, када је смењен после пораза од Ајнтрахта у Франкфурту од 5:1.[19]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.