Никола Абањано
From Wikipedia, the free encyclopedia
Никола Абањано (итал. ; Салерно 15. јул 1901 — Милано 9. септембар 1990) је био професор филозофије и филозоф, био је главни експонент италијанског егзистенцијализма, који је дефинисао као милитантну и рационалну »филозофију могућег«. Изворно штићеник академика и филозофа Антониа Алиоте на Универзитету у Напуљу, Абањано је почео своју доцентску каријеру на Универзитету у Торину као професор историје филозофије, гдје је такође био коуредник утицајног филозофског журнала под именом Rivista de Filosofia. Практично од своје прве књиге, Le sorgenti irrazionali del pensiero (Напуљ, 1923), Абањано је заговарао промјене филозофског хоризонта и његово усмјеравање на проблеме природе човјековог живота. Овај став је очигледан у серији историјских студија који слиједе, а које кулминирају у његовој историји филозофије у три тома, Storia della filosofía (Торино, 1946–1950, 2 изд., 1963. године).
Никола Абањано | |
---|---|
Датум рођења | (1901-07-15)15. јул 1901. |
Место рођења | Салерно, Краљевина Италија |
Датум смрти | 9. септембар 1990.(1990-09-09) (89 год.) |
Место смрти | Милано, Италија |